ONA PIŠE
Nemoj nju za ženu
na izlasku iz Hada ništa ne prijavljuje a nosi
najopakije od svih zala –
otekao jezik pun stihova
nemoj nju za ženu
ta ti dahom čekrk okreće kuva zmijske glave
ovnujske rogove okrvavljene dušom crnog jagnjeta
ta te dok ti na skutu divlje poigrava
sva znojna ko Arabija
u grotlo nesahranjivog vodi a daje privid oblog jedinstva
nemoj nju
bespovratno
kad bezvremlje zavarniči
postaćeš odjek njene tamne pećine
ta ti od vražje kose plete neprohode
s njom plavet od sušice pobolijeva
a platno neizvezeno ostaje
ne ne
poznaćeš je po gipkom hodu zvjerinja
i haljini izatkanoj od pogleda razmnoženih na dojkama
samo ne nju
uzeće po jednu česticu tebe
za svaku žeđ samouništenja
kad umine jeka žrvnja
