PORTRET JEDNOG GRADA
Grad ovaj što u kostima palanačkim damara zvukom tuđih odaja ispija leukocite rupama kaldrme u doba kiša Kliktavim glasom Odričan Imenom sve manjim i sve manje svojim Odlazi ili se vraća poražen sobom Posramljen Zvukom beslovesnih pojeden Titra vreme ulicama ispresecanim po facijalnoj liniji obezličenja
***
MISLI NEDREMANE
Krovovi prestonice nadvisili ukus trajanja Tragovima kiselih kiša u mimohodu kroz vakuum trenutka odašilju bujuce nedremanih misli Zaumni pogledi kroz rupe neba U potrazi Ljudi ptice u zakrovljenim danima dišu utrnule nade Samo ponegde polegli koreni neba na zakrivljene misli Nedremane
***
MISAO U DOBA RASPINJANJA
Hodajući spotače se o čudan nemerljiv oblik vremena Beše to momenat ili nešto trajnije Nevažno Jasan geometrijski precizno modelovan misaoni snop osvetljava prostor između onog što bilo je i nadolazećeg
***
DOK ZAMIŠLJAM DA SI D KIŠ
Opet je dan Posve dalek i prazan Dan razbacanih misli Anahronih ideja neuspelih pokušaja Dan kada jak u svojoj slabosti postaješ dalek svemu što mislio si da jeste Budi zahvalan Tvorcu Oplemenjen daljinom koja sprečava da vidiš ovo što sada gledam Pisao bi o prostoti Iznova Nemajući snage da se odupreš Nemajući potreban stepen sirovosti da se pridružiš Tebe je boleo život Oni se smrću bahate
***
DOK ZAMIŠLJAM DA SI F PESOA
Zar to bila sam ja kad prepoznao me nisi Prolaze i vraćaju se dani isti Nepristaloj na sebe u meni rađaju se sakate pesme Kamen pod jezik stavljam dok lisabonsko jutro bridi u nemosti dana Ne znadoh da bila sam Prepoznao me nisi
