ZRNO
spustili su ga žurno ne štedeći sanduk
stajao sam pod hrastovima
držao psovke na suhom nepcu
ruke su bile žedne vratova
svinutih pernatim svjetlom juna
gospodar je milostiv
nije poslao kišu na tjemena ožalošćenih
trebat će vremena da se slegne zemlja
osuši malter u zelenoj tišini
dolazi oluja i ptice dižu oktavu više
povorka puca snagom nebeskih topova
mirno dočekujem pozdrave
pozive na kafu što prekine repove smrti
još jedan od nas s mirisom najfinije arabike
trideset godina a grob topao
ime mu gori u daščanom nišanu
