SLUČAJ MLADIĆA ISUSA HRISTA Fino građen, poprilično načitan beše mladić Isus Hrist danju je čarne mome gledao noću, tajno, smrt ljubio Noćca mu je svašta pričala tužan, na krst se uzverao i grleći drvo, brata nepoznatog za moje telo zakucao Bio je majstor, upotrebi gvozdene čavle, konopčiće u čudu graknuše prijatelji: spasitelj naš, bog biće! Izljubiše ga, usne opraše i pošto se na izdisaju dečko postidi krvi svoje beše već bog - sam u raju Poče da urliče, viče, moli al duša se izmigolji u tome času, podmuklo nešto se strašno unutra zavuklo I lice presta da sija i rane niko ne previja samo u meni, ponekad, noću plače tajna - od noći mračnija!
