BEZ BROJA
pokušavam da se rešim svojih opsesivnih navika
da ovo telo puno hrane pića briga i gorčine
maknem sa mrtve tačke
da svojim odlaskom odnesem ulicama nazive
umesto toga zaključavam bravu jednom pa još jednom
ispred vrata čujem žene kikotave, žene jezičare
sa blagim otiskom karmina na belim zubima
želim samo da prilegnem uvek u istom položaju fetusa
kada pomislim da mi je bolje, prevarim se
ta prevara je topla poput neočekivane nežnosti
prema nekome ko je ni najmanje ne zaslužuje
MLEČNI ZUBI
rodila sam se tačno u 5.20
stigla sam u najgore vreme
ukleto, bez svanuća
poput figurica iz kinder jajeta
u vrsti pored mene stoje
deca bledunjava
deca uplakana
jedini podvig bio nam je
kada smo preležali male boginje
izgulili kolena i
sa vrhova prstiju oprali tragove krede
sramota me je
za nas su teško radili naši očevi
od kile mesa nas podizali
od usta koru hleba odvajali
usta se ne ljube
samo šapuću uspavanke
da oteraju čopor vukova
koji kruži oko našeg detinjstva
možeš da ugasiš svetlo
više se ne plašim
POGOVOR
okrećem poslednju stranicu knjige
sve prethodno napisano je i sam autor zaboravio
preskačem, unapred razmišljam
jedem slatko pre slanog
nije ni čudo što me toliko boli glava
tvoje prezime me kucka po desnoj slepoočnici
savetuju me da što pre dođem sebi
da provodim vreme u prirodi
ti si već tamo
umilnim glasom dozivaš pse lutalice
i daješ im da halapljivo piju
moju svežu krv
