KAPIJA PEGI GUGENHAJM
Dva puta dugo
jednom kratko
kao Morzeova
samo dahom
pa dugo čekanje
rov tišine
kao zid
njegovo lice
gluvi Aladin
I što je tiše
talas je žudniji
lov
na svaki šum
možda ipak
neko s druge strane
raportira
Pegi je u Njujorku
a grad tone
CIGANUŠKA
Voleti ne znači imati kaže
samo malo po rubovima dotaknuta
ona odlazi
on će preživeti
nije fer
nije fer
nije fer
Profesoru Ašenbahu
topi se šminka
od pogleda na pučinu
Tađo liže sladoled
i sok malage kapa
između njenih grudi
nema veće iluzije
od samopozleđujuće ideje
voleti pesnike
Vidi šta mi daruješ
kroz oslikani veo
ona se osvrće
i sva tela koja će slediti
imaju obris njene senke
zašto uvek najviše volimo
one koji nas neće
SIN
Krenuo sam iz one
nagnječene lukovice
i imao samo
pola strana sveta
sever je bio nem
to je mogućnost
da budem autohtona vrsta
van nečijeg perifernog vida
njenih zgrčenih kolena
dok su se cenjkali
oko mog budućeg vremena
a on bi da me zaspe
pričama o poreklu
sada kada znam da sam
bio istetoviran
samo u njenoj zenici
i to jednostavno saznanje
dovoljno mi je da rastem
u pravcu koji pronađem
unutrašnjom busolom
Postoji neumoljiv okean
formativnog vremena
pa ako me nije potopio
što bih se primicao
nejasnom gejziru krvi
sa talozima koji bi da me usisaju
sada sam nov nisam karika
i mogu u porodičnoj istoriji
sve ispočetka i drugačije
van njihove duple ekspozicije
biću svetlokos biću tamnook
biću maslinaste puti
mimo nasleđenih uzusa
biću visok koliko sam odlučim
biću svakakav koliko mi se hoće
i svoja pravila ću ispisati
nevidljivim mastilom
Meni je strana i reč
kojom me obznjanjuju
potomak produžetak sin
ja sam putnik
koji je samo prošao kroz njih
ja sam daljina
koju neće dosegnuti
