BRODOVI SMISLA NA STAKLENOJ POVRŠINI
Atentatori na večnost moraće više da se potrude
ljubav je puna smisla i van vaseljene
Ad infinitum je vreme
nametnuto od viših razreda mudrosti: pre dvehiljadete
posle dvehiljadite
Strmoglavi zvuk pesme juri na tlo
kao davljenik prema vazduhu
dok čitam Elitisa
Oksopetra seli se u uglove trpezarija
dnevnih soba
neočišćenih kupatila
sve do najdivnijih predmeta propasti
gde sam slavljenik
Jedini predstavnik sunca
u gradskoj polulopti
TRIDESET DRUGI DECEMBAR
Ovaj zapis je nastao
pod suncem majstorske radionice
u svetlosti nepreglednoj
za vaše oči
Neka ravni tabani kasne za zvezdama :
neka – bude – noć – samo – radi – jutra
Ostaću živ
u planetarijumu smrti
u zvezdanoj prašini
koja opstaje iza mene
BOŽANSTVENA POLUPOEZIJA
Trudim se da ne obeležavam
svakodnevne trenutke
koje ću za mesec dana izgubiti u arhivi
oko mi je svedok: Lokalni prodavac kokica
ispisuje istoriju
februar je
cvetovi izlaze iz grana
vrapci raspevani
kao da je kraj zime
na vestima neće javiti tajnu
na vestima neće javiti ništa
neko se ponovo ubio
i srećom završio
u mojoj pesmi
STVARANJE ADAMA
Da se nismo upoznali sada
dodirnuli bismo zvezde tek posle smrti
na rubovima pisarnice
ili vremena
kada je stvarnost izbegnuta
a mi srećno zakopani
Ovde stvari teku lošije nego što se misli
vatra ostavljena na početku sudbine
tako je lako biti u antologiji
tako je lako pisati pesme
podobne za plastični globus
neke druge noći
ŠTA SE NALAZI U PESMI
1) Dopis iz Ministarstva snova
2) moj zavet ispisan na drvetu
3) nepisano pravilo kako treba živeti
U tom danu
kada se susreću zima i leto
odnosno naš vrhunac u snegu
i nada boljeg sunca
nije se mnogo toga podudaralo
niti promenilo
Ti zaneta morem
ali uvek pod vodom
Ja oduzet zbog zemlje
koja nije moja
