Mesto raspršenih kapljica
Obavljao je svoje svakodnevne rituale
Bila je čista rutina u pitanju
Odabrao je novo mesto za meditativne seanse
Uhodavao se iznova
Desnom rukom je pio kafu
Levom je držao čitav svet na distanci
Bio je zadovoljan
Koliko se može
Posle ga je čekao lagani hod do Motela
Poseta mestu gde se izlazi iz grada
Gimnastika odlaska
I ponovnog ulaska
Nešto od svega očekuje
Ali zna da je daleko
Bili su prvi popodnevni sati
Dan bledo siv
Kao njene oči
Izlazi
Sprema se da pređe ulicu
Nema pojma da mu se nešto dešava
Odozgo idu dve devojčice
Jedna cvrkuće drugoj nešto na uvo
Ta što pušta pesmu je ona
Cvrkuće i kao da ga gleda
On ne zadržava pogled
Zaista ga prijatno iznenađuje
Pravi se lud
Okreće glavu na svoju stranu
Ne uzima joj za ozbiljno
Bio je zadovoljan
Kasnije ga je čekala vrlo bitna poseta
Lagani hod
Do izlaska iz grada
*
Na pogled je do kuće
Iza sebe ostavlja mesto kome ne zna ime
Ne trudi se
U natpis je gledao mnogo puta
Ali ga nije registrovao kao bitno slovo
Ulazi u sobu
Treba mu malo hrane i vremena
Posle ide da se otvori u prostor
Ne žuri
Navlači na sebe odevnu lakoću
Mesh patike i teget šuškavac
Spreman je
Ili tako samo izgleda
Nestaje
Već je na periferiji
Na 200 metara od sebe vidi sitnu crnu tačku
Kao goluba u visokom letu
Sedi na granici svetova
Na klupici posle koje zaboravlja na sve
Spušta se do reke
Silueta koju sada vidi upija mu dah
Oseća se kao u zvučnoj izolaciji
Njena leva ruka je nežno prislonjena uz klupu
Tu je i neodložno pitanje
Šta sad
Korak dalje odluka
Izvršenje stupa na snagu odmah
Ništa
Ide dalje
Čvrste odluke sprovodi lagano
Kao što hoda
Ona čini ono što može da se učini
Isto kao malopre na ulici
Više mu nije prijatno
Prolazi pored nje
Gleda pravo
Ništa ne vidi
Razlog njegovog hoda prestaje da mu bude poznat
Leva ruka mu je malo podignuta
Stisnuta u pesnicu
Desnom slobodno šeta
*
Ima Laza Kostić sindrom
Čak ga je kritikovao za onu lepu pesmu
Posle ju je prihvatio
Zaista lepa pesma
Skoro je gledao biografiju o Čarli Čaplinu
Ono sa Unom O'Nil
Shvatio je da ima konzervativna shvatanja o ljubavi
Tada je počeo da misli o njoj
Vrlo diskretno
Znao je da će je opet sresti
Da će biti ljuta
Nema veze
Još uvek je u priči
Svakodnevnica je išla na repeat
Izlazi iz mesta kome još uvek ne zna ime
Hoda usporeno sa rukama u džepovima
Gleda u betonski puzzle glavnog trotoara
Teško gazi po njemu
Dan je opet siv
Sve nijanse sive su mu u redu
Tada su mu kontrasti najizrazitiji
Kao recimo crveni javorov list
Pogotovo kad pada kiša
Podiže glavu
Evo je
Ne i prvi put posle onog
Ali to je nebitno
Tad još nije gledao film
Slatka je i musava
Jednom je tako pogledala Karlita
Njegovog psa
On se bavio njenim licem
Ko gleda Karlita kao da gleda u njega
Čak i musavo
Nastavlja suvereno i teško da gazi
Hoda prema njoj i potpuno je okej
Ima dobru koordinaciju pokreta
Ona ide pognutih očiju sa već opisanim licem
Sve vreme je gleda
Prvi put nema nameru ništa drugo da radi
Mimoilaze se
Iznenada okreće glavu prema njemu
She is fabulous
Gleda je
Sa malo blage krvi u uglovima očiju
I nabora suznog sjaja
Tužno zadivljen
*
Trenutak radosti
Čini se za oboje
Uradio je ono što je želeo
Sve je ispravljeno
I pojačano
Skoro do maksimuma
Nastavlja naviše
Leprša
Upija pejzaž praznih ulica
Oboje su napolju kad se neophodni uslovi stvore
Oseća se samodovoljno
Kao crveni javorov list
Gore na šetalištu počinje da pada kiša
Najsitnija
Vazduh je pun raspršenih kapljica
Razmišlja da li da ostane gologlav
Nema potrebe za skrivanjem
Ipak navlači kapuljaču
Možda iz sasvim drugih razloga
Možda samo želi drugačije da izgleda
Nešto sluti
Razmišlja
Neće valjda odmah da se okrene za njim
Da se ponovo sretnu
Mnogo je brzo to za njega
Sledeća scena treba da se odloži
Ponaša se kao da režira film
Gore kod najurbanijih izdanaka pravi polukrug
Okreće naniže
Želi što pre da stigne kući
Opet ima nešto vrlo bitno da radi
Opet je kod mesta raspršenih kapljica
Ona ide odozdo
Na jednom prelazu kao zastaje
Osvrće se da je neko ne pregazi
Ili možda želi da ide desno
Ne
Nastavlja naviše
I njoj se promenio hod od malopre
Tu su neke tezge
Neki turistički pokušaj
Trebalo bi da prođe pored njih
Ali ih zaobilazi sa druge strane
Tamo gde bi on trebalo da prođe
Njemu preče put neke žene
Tamnopute
Lokalne
Prodavačice cveća, šta li
On je kao zaokupljen njima
Pušta to
Mora opet da je vidi
Ona proleće
Njene oči se bacaju za njim
Sada je siguran
Sledeći put
*
Odlepio je
Danima sluša muziku
Odjednom mu je potrebno malo kiča
Pušta Lukasa, Medenicu...
Kroz telo mu prolazi neki tihi plamen
Lekovit
Da li je moguće
Posle 100 godina
Ali gleda Kješlovskog
Začudo, ne traži je tako intenzivno po gradu
Ponaša se normalno
Spava do kasno
Ali dani prolaze
Iz odlučnosti prelazi u setu
U zebnju
Ne sviđa mu se to
Shvata da joj ne zna ni ime
Kako li se zove
Zaboravlja na vrlo bitne stvari
Trebalo bi da uzima hranu
Nema je nigde
Gleda se u ogledalu
Čudno izgleda
Neki kilogrami mu nedostaju
Sređuje se
Brije
Pravi neke poslovne kontakte
Koje je poprilično izbegavao
Promoviše se
Čita poeziju
Hoće opet da svira
Srlja
Prisiljava
U problemu je
Postalo je vruće
Možda i kasno
Sad i da se pojavi
On ni na šta neće da liči
