Iz noći začetka
Stvorili su me dobri ljudi
Ali sa mišlju da svet pripada drugima
Njihova ljubav, i misao ta
Obukle su na sebe moje telo
Obukli su dah između biti i ne biti
Što se izvaljao iz raznobojnog stakla
Ambalaža koje je otac popio
I naših lomova, odenuvši se sobom
Sazdavši se mozaikom
Otelotvoreni ja, trezan
Opijenost očeva
Iz noći začetka
Sreten
Stao sam sa Sretenom
Sreten je moj komšija
Sa njim stanem
Možda na pet-šest godina
Sretena znam kao blagoljubivog
I kao oca moje školske drugarice
On kaže da je sve otišlo u pizdu materinu
Počeo sam nešto da govorim
Sasvim nebitno
I nije bilo zbog Sretena
Ali oči su mi bile pune suza
Sreten me je gledao izbezumljeno
Dok obojica nismo shvatili
Da je vreme da pođem
Kada ne budem znao
Da li smo se svađali
Odgovara mi sparan dan
I njegova tuga
Koja ne želi utehu
Da gleda preko smrti
Dostojna
Da l’ preko večnost je, ili noć
Želi da me pogodi
Dok još imam sećanja
Da mi život već nedostaje
I ja
Kada ne budem znao
Gde si ti
Gde su mi psi
