Nakon kraja
To je vukojebina
Rikijev teren
Nešto neodređeno o čemu ne bi trebalo da se govori svuda
Magla koja se ne prodaje
Niko te neće prebiti zbog toga
Ali će te upozoriti
Nije opasnije od zida, ali izaziva veći strah
U oku posmatrača
Zid je opasan, ali privlačan
Za glavu debele kurve
Zato što je vidljiv, ali kada bude kasno
Kurva nije žena
Zid je draži i kada bude kasno
Od magle koja se ne prodaje
Zid je objekat
Jednostavan je i privlači sreću
Magla je vakuum
U oku posmatrača
Neverovatna priča o prostoru i vremenu nakon kraja
Kao da govoriš o smrti
A nije to
Smrt je druga priča
Poslastica koju treba zaslužiti
Bukovski ju je nosio u džepu
Pohvalio sam taj rad Bukovskog
Zato što je govorio o nečemu što ja nosim u rukavu
Smrt je priča o ljubavi
Ljubav i smrt idu zajedno
Toga se užasavaju strastveni ljubitelji poezije
Optimistične poezije
Slikari jarkih boja
Neoptimistično je to
Porno film
Imaju curenje
Ono što plaši, što se zove smrt, što svakoga čeka, to nije smrt
Jebem li ga šta je to
Smrt je kec iz rukava
To je slično onome o čemu je govorio Bukovski
Možda i isto
Bukovski je bio suicidalan lik
Tako bar on kaže
Zbog toga mislim da nije isto
On je smrt vadio iz džepa i govorio sa njom
Ja je nosim u rukavu i ne vadim tek tako
Čuvam je za kraj nakon kraja o kome govorim
Dopada mi se Bukovski
To je to
To je on
Zauzeo je svoje mesto
Jedino prazno mesto koje ti niko ne može zauzeti
Glupo je da ostane prazno kada umreš
Zauzmi ga
Pomislio sam da ne znam šta je smrt koja plaši
Skroman sam čovek
Iskreno sam mislio da ne znam
Zato što nisam svestan svoje genijalnosti
To je prazno mesto
Dakle, smrt je prazno mesto koje ostane nakon smrti
Stara spoznaja koja je čekala potpunu artikulaciju
Čekala pravo pitanje
Čekala da se setim da napišem novu pesmu
To se u umetnosti zove čudo stvaranja
To je milosrđe
To je epifanija
Božja milost
Tok svesti
Postupkom nizanja reči i stihova dolaziš do estetskog oduševljenja
Doživljaja
To jest, pesma dolazi
Zbog toga se i piše
Ne zbog onoga što si naumio
Sada sam svestan da sam genijalan
Dakle, nisam
Nemilosrdan sam kada kritikujem Bukovskog
Ljubitelji poezije tada pomisle da ga mrzim
Poveruju mi zato što im se sviđa ono što govorim
Zbog snage ubeđenja
I zbog toga što je tačno
Ali im nije jasno šta govorim
I zbog toga i oni počinju da mrze Bukovskog
Govore drugima o tome
Kompromituju me
Neshvatajući da ne može svako da mrzi Bukovskog
Ili da ga kritikuje
Ljubav i mržnja idu zajedno
Toga se užasavaju ljubitelji porno filmova
Ja ne mrzim Bukovskog
Dopada mi se Bukovski, kada piše
Uvek može bolje
Rikijev put 3 (Na kraju puta…)
Naši starčići i njima pokorna omladina
Snabdeveni svim fintama proteklih vekova
Žongliraju Rikija
I nemilosrdno ga napucavaju o zid savremenog trenutka
Oni su sigurni da je zid neprobojan
A Riki se prilikom svakog poluvoleja nada da će ga glavom probiti
Lako kao u snu
Iščeznuti sa druge strane njega
Dok tamo-amo leti
Seća se iste igre iz detinjstva
I zida starog napuštenog mlina iz komšiluka
Kada je on napucavao
Seća se materijala od koga je taj zid bio sačinjen
Cigle od blata i trske
Kroz sećanje mu nejasno provejava i pokoja pukotina na njemu
Nameće mu se ideja da su dva zida
Dok se od jednog odbija
A o drugom misli
Sličnih svojstava
I da bi pri novom naletu
Jedna od pukotina na prvom mogla popustiti
Smeje se
Čime to potkrepljuje svoje nade
Čime poredi neprobojnost nepoželjne stvarnosti koju mu namenjuju
Sebe nadahnjuje svemogućnošću sna
A zid stvarnosti gradi od blata i trske
Kad bi bilo tako, pa da bude i dosta
A on im još i procepe otvara
Zar se na takvim osrednjim sredstvima uma gradi nada
Zar se tako prolazi sa druge strane
