Krhotine života
naša kuća u cveću
poklekla je pod teretom svakodnevice
urušila se sasvim nenadano
i transformisala u
pusti san o nedostižnoj sreći
moje nekada bistre oči
zamutile su tuge koje nas prate
i sapliću korake
dok se pijani od stvarnosti
vučemo po užarenom kamenju
a bilo je dana kada smo preskakali preko vatre
prosto i lako, kao da to nije ništa
sećaš se
susedi su se smejali
tresli su im se trbusi narasli od lagodnog života
i odlazili smo na počinak radujući se novim jutrima
zajedno smo gledali video snimke
na kojima nemački hirurzi
izvode operacije na otvorenom srcu
krišom sam sklanjala pogled
da ne primetiš
i užasavala se krvi,
a ti si uživao da svoju veliku ljubav podeliš sa mnom
na pijaci sa mešovitom robom
kupovali smo piratske kasete
ti si kupio dva albuma Bitlsa
ja nisam znala ko su Bitsli
nisam znala ni engleski,
a prilično sam sigurna da ga ni ti nisi znao
često bi zaspao posle ručka
ustajao bi bunovan i pitao me koji je dan
i kada bih greškom rekla da je nedelja umesto subote
govorio si da ti ne kradem dane
nisam znala da se dani mogu krasti
onda su ih tebi ukrali na stotine
da si znao da će sve biti tako brzo okončano
šta bi uradio drukčije
možda bi pokupio svoje kasete i otputovao na neko toplije mesto
ili bi
kao i obično
uzeo moj šešir od slame
i otišao da pecaš ribe
pa ih vraćao natrag u vodu
jer su bile premlade da umru
(i ostajali bismo bez večere
što je u redu,
jer ni danas ne volim svežu ribu)
u časovima dokolice igrali smo tetris
ti si maštao da imaš pejdžer
radovao te je napredak tehnike
smatrala sam da si previše novca
bacio na neko čudo od sata
onda si mi dugo objašnjavao šta sve on može
što je pomalo smešno u ovom veku
u kome te nema
a tehnika sve više napreduje
i vraćaju se subote i nedelje
samo se ti ne vraćaš s njima
da pomirljivo ćutiš
držeći se van porodičnih svađa
da pobegneš u obližnju kafanu
i doneseš mi iz nje sveže ražnjiće
nezaustavljivo prolaze sati
ja živim pod staklenim zvonom
i proživljavam svega nekoliko naših godina
želeći da zaustavim vreme
i mrzim avgust već dvadeseti put
jer je pretoplo kad nisam na moru
a skoro nikada nisam na moru,
i mrzim što si otišao
jer samo kukavice odlaze bez pozdrava.
Berba
u buretu je vrilo grožđe
deda bi me pustio da gazim po njemu
stopala su mi postajala modra
zrna su bila gnjecava
on je mislio da me to veseli
pa sam glumila da se radujem
neupotrebljivi deo grožđa zvao se komine
komine su se pušile ispred ulazne kapije
i na kraju umirale završavajući u smeću
za nas decu postojala je posebna poslastica
šira – sok od grožđa
širu nisam okusila decenijama
ali se jasno sećam njene slatkoće
imala je ukus zrelosti
i postajali smo bliži odraslima
nalivajući se tim dečjim vinom
berbe grožđa bile su mali praznici
stric je imao traktor mi nismo
moji su bili fini
nisu se bavili poljskim radovima.
pradeda je svu zemlju poklonio državi
u zamenu za dečji dodatak
stric je voleo vinograde pa ih je naknadno kupovao
deda je posadio voćnjak kada je otišao u penziju
nije dočekao da sazri nijedna od tih voćaka
u voćnjaku smo moj rođak i ja provodili čarobne dane
zamišljajući nekad da je prerija
nekad da je prašuma
počeli smo da pravimo kolibu od pruća
nismo je dovršili a i da jesmo neko bi je već srušio
jer to je bilo doba kada su nestajale i mnogo čvršće kuće
nije mi žao vinograda
ni voćnjaka
drvo će davati ploda gde god ga zasadiš.
žao mi je jedne male breze koja je rasla u susednom zabranu
ne znam je li odolela vihoru rata
ali umela je besprekorno da čuva naše tajne
