LICA:
SMRT, kažnjenica
EVE, konobarica
RYMA, recepcionerka
ANA, sobarica
EVAN, konobar
RIAD, recepcioner
MANU, sobar
DOBRO DOŠLI U KORONU
Na sceni se reflektorom kao u kabareu osvijetli Smrt. Obučena je u minjak, nosi mrežaste čarape, ogrnuta je crnim mantilom, na glavi ima kapuljaču. Skida lance s ruku i s nogu. U uhu ima slušalicu. Sve vrijeme joj se neki glas „odozgo“obraća. U ruke uzima kosu, koju povremeno koristi kao mikrofon.
SMRT (govori nekome „gore“): Razumijem. Šest kandidata? Tri žene i tri muškarca? Stani da zapišem, živ ne bio. (Zapisuje.) Žene: Eve, Ryma, Ana… Everymana? Baš zgodno. A muški? Evan, Riad, Manu. Zanimanja? (Zapisuje.) Ma ja, opet mene poslali po sirotinju? Poštena kazna. (Pauza.) Sve jasno. Ne moraš mi stalno to dijete spominjati. Spasila ga, pa šta ćemo sad? Jesam, ja sam jedna od neposlušnih smrti. Možda bih opet tako… (za sebe) Jebo vas kruzer, da vas jebo… Opet me na vodu bacate, a kod Velikog potopa sam u tri smjene radila… I ovo mi je hvala?
SMRT (publici, ravnodušnim tonom): Da vam kažem šta uskoro dolazi? Dolazi novo nebo, nova zemlja i novo more! Vrijeme je blizu! Okrenite se i vidite glas koji vam govori! Ja sam ona glasnica huda, koja traži račun i ničeg se ne boji. Ja sam rez u vremenu! (Zamahne kosom.) Porušiću stabla života! Ja sam ona koja jesam!
(Smrt se trzne. Namješta slušalicu u uhu. Sluša, zatim govori nekome „gore“.)
SMRT: Čujem, čujem. OK. Evo, pojačat ću, ima da svi umru od straha! (publici, s puno strasti) Ko ima uši nek čuje, ko ima oči nek – vidi! Ko ima pluća, neka duboko udahne dah moj pun virusa novog! Ja preodgajam one koje volim! Dolazi novi poredak! Ljudi će maske nositi, jedan drugome neće prilaziti! Zagrljaja i rukovanja će se bojati! Čovjek će u neznanju bližnjeg svoga ubijati i meni će služiti! Suplemente i sredstva za dezinfekciju ćete milijardama plaćati! Vakcine će vam… Ko hljeb nasušni trebati.
(Nakašlje se.)
Evo, na vratima stojim i kucam. Posluša li neko glas moj i otvori mi vrata, ući ću i večerati s njim. A ko sa mnom večera, taj će biti umoran od svega zemaljskog! Ko hranu moju kuša, taj će izgubiti osjetilo mirisa i okusa. Ko vino moje proba, taj će imati glavobolju, bolove u mišićima i u čitavom tijelu, a sedmog dana će se pojaviti suhi kašalj praćen visokom temperaturom, koja će mu sliku moju dozivati.
(Zastane, kao da pita glavom „gore“: Je li sad OK? Nastavlja samouvjerenim tonom.)
Kruna je moja možda sitna, ali je moć moja ogromna! Ja ću svih sedam pečata otvoriti! Svaki put ću čuti vaš poziv: Dođi!A ja dolazim, ja uvijek dolazim… Na konju, avionom, vozom, na motoru, mogu i pješke… Ako baš moram… Eh, da, ponekad dolazim i brodom… Sa mnom ide Podzemlje, prati me Podmorje, ali mi nećemo ubijati ni mačem ni glađu ni zvijerima zemaljskim! Moj žrtvenik je u zraku! Vazduh nevidljivi, sluga je moj svepristuni! Duboko udahnite! Jer, došao je dan velike srdžbe moje, a sa njim i pitanje: Ko će opstati?
(Smrt stavlja kapu kapetana broda.)
SMRT/KAPETAN: Neka anđeo zatrubi!
(Začuje se brodska sirena. Smrt kucka rukom u kosu/mikrofon. Pokazuje rukom prema „gore“ da joj uključe mikrofon. Zatim čita zvaničnim tonom.)
SMRT/KAPETAN: Govori vam kapetan kruzera. Molim vas da sačuvate pribranost. Našom planetom hara pandemija Korona virusa. Naš plan je promijenjen. Neko vrijeme nećemo moći pristati ni u jednu luku, ali nema razloga za paniku. Opustite se. Mi nemamo zaraženih. Svi gosti su iskrcani. Od ovog trenutka, svi radnici na kruzeru imaju status gostiju! Uživajte u svim ponudama naše kompanije! (govori „gore“) Je l’ sad ide party?
(Na scenu pomalo zbunjeni izlaze: Eve u kostimu planete Zemlje, Ryma u kostimu kraljice, Ana u kostimu prostitutke, Evan u dresu fudbalskog kluba Valencija, Riad u kostimu Batmana, Manu u kostimu drveta.)
SMRT/KAPETAN: Šta ste se zbunili, dragi naši, novi gosti? Opustite se i uživajte!
(Ide muzika. Smrt povede kolo, onakvo kakvo ide na kraju Bergmanovog filma „Sedmi pečat“. Dernek postepeno prerasta u nekakav rave party. Smrt izađe.)
EVE (u kostimu Zemlje, donoseći na tacni čašu pića): Mister Smith, izvolite Vaš skupocjeni konjak. Gospodin je dobar. Gospodin je zgodan. Gospodin je ljubazan. (Eve spusti piće na sto pred Manua. Zatim, nakon kratke pauze Eve popije piće.) Budite ljubazni, pa idite u pizdu materinu. Neće tebe Eve više paziti. Nek ti žena odsad služi, pa nju pipkaj, stoko buržujska, retardirana!
EVAN (u dresu Valencije, donoseći na tacni flašu šampanjca): Gospođo Smith, izvolite Vaš Don Perignon, idealno ohlađen, baš onako kako Vi to volite. Gospođa je dobra. Gospođa je lijepa. Gospođa je ljubazna. Vezni igrač Evan Vas nije zaboravio. (Spusti šampanjac i čaše na sto. Ryma pokušava dohvatiti flašu, Evan je izmakne pa pije šampanjac iz flaše.) Budite ljubazni, pa pratite svog muža na njegovom kruzanju do… pičke materine! Pardon. Kruzajte se zajedno do kurca! U ofsajdu ste! Jesam joj ga zabio! (Skida dres, kao da slavi gol.)
RYMA (u kostimu kraljice): Naravno, gospođo Marthin. Naravno da možemo sedmi put napraviti karticu za Vašu sobu. Da, dešava se… Čovjek se malo zaboravi kad je na odmoru… Evo nove kartice. Znate da će Vaša kraljica Ryma sve uraditi da kao gošća budete zadovoljni. (Vadi kraticu iz džepa, spušta je na sto, a zatim je uzima i baca izvan scene.) Sad ćete morati malo plivati da je stignete. Ne brinite, ja ću odmah kapetana i sve njegove podanike obavijestiti da u moru imamo gospođu Marthin i njenu karticu. Čekamo Vas. Samo Vi polako, kad Vam kraljica recepcije to kaže. Ne žurite, pa na odmoru ste… Ostavite mi tu Vašu ogrlicu, da je čuvam, za svaki slučaj.
RIAD (u kostimu Batmana): Naravno, gospođo Marthin. Gospođa je dobra. Gospođa je lijepa. Gospođa je ljubazna. Zato će Riad plivati s Vama po ključ od Vaše sobe i od Vaše mlade duše. Oprostite kolegici, znate, došli joj oni dani… Znam da ih posluga ne bi smjela imati. Mi imamo samo radne dane. Ovako ćemo, gospođo draga: Vi skočite, a eto mene za Vama, odmah. Batman će Vas spasiti! (Pokazuje međunožje.) Dabogda preživjela, pa onda prva na brodu fasovala Koronu.
ANA (u kostimu prostitutke, trljajući ruke tečnim sapunom): Naravno, herr Schmitt, biće upravo onako kako Vi to želite. Gospodin je dobar. Gospodin je zgodan. Gospodin je ljubazan. Zna Ana šta Vi volite najviše na svijetu. Sve će biti ljigavo, čisto, otmjeno… Baš kao i Vaš novac. (Briše ruke. Uzima jastuk. Pravi pokrete kao da jastukom guši nekoga. Ulazi Smrt, koju ostali likovi ne vide, uzima Ani jastuk iz ruku, pa izađe. Ana nastavlja histerično govoriti.) Iskopaj mater svoju, nek ti ona pere guzicu! Jebem ti mater, da ti jebem!
MANU (stavljajući preko kostima drveta čaršaf): Bauuuu… Duhoviti ste, mister Marthin… Baš duhoviti… (Rukama cijepa čaršaf.) Odnos dijelova i cjeline? Nema toga. Odsad: samo odnos dijelova i dijelova… Da ti Manu nešto kaže: Mater ti bolesnu jebem!
SVI: Znamo mi da vi buržuji kruzate isključivo zato da bismo mi imali šta raditi.
(Smrt izlazi na scenu obučena kao prava srednjovjekovna Smrt. Scena se na trenutak zaledi. Eve, Ryma i Ana prave pokrete kao da im je hladno. Smrt iz džepova svoga mantila vadi i baca na sto bijeli prah. Kosom ga „šamara“. Svi likovi je zbunjeno gledaju. Smrt se nakloni i izađe. Svi prilaze stolu i šmrču.)
EVE: Zemlja će biti kao poharani hangar… Ovaj virus će nas sve preplaviti… Tako nam i treba kad sve uništavamo…
EVAN: Eh, draga Eve. Ti se samo nešto ljutiš. Ljutnja ti nije zdrava, to je naučno dokazano… Naučnici već rade na izumu koji će otkloniti ljutnju.
MANU: Znaš šta, Evan, onda sam i ja naučnik! Hajmo mi povući još jednu liniju. Liniju između ljutnje i – sreće. Kad čovjeku nadođe priroda…
RYMA: Stani, Manu! Ja bih da nazdravim šišmišu iz Kine, koji nam je sve ovo omogućio! Ljubim mu pećinu u kojoj je rođen! I onog Kineza koji ga pojede! Ljubim i restoran koji ga je servirao…
ANA: Ryma, ti si stručnjak. Kako mi stoji ovaj nakit?
MANU: Ah Ana, oči ti se tako sjaje… Više od nakita… Svijetle ko neki klikeri u pećini šišmiša.
ANA: Nekidan sam se krišom sunčala na palubi. Amerikanac i Amerikanka su me gledali. Iskreno, ne znam ko me je više jeo očima… On ili ona.
RYMA: Budi ponosna, majko šišmiša, što si ga rodila!
EVAN: Ja bih da nazdravimo legendarnim fudbalskim šišmišima! Legendarna Valencija Hectora Cupera! I porazom se može pokazati vlastita veličina! Je li tako, Eve?
EVE: E moj Evan, porazom se dokazuje samo poraz… Ali i to je nešto…
RIAD: Sve je ovo u skladu s ugovorom. To je vrlina ovog posla. Kad nešto pogrešno krene, oni to riješe partyjem kao aneksom ugovora. Kaži, Ryma, ali pošteno kaži, je li tako?
RYMA: Tako je, Riade! Živio! A živjela i ti, majko, mraka pećine puna, koja si svoga sina žrtvovala za jednu običnu supu… Ali i za naš novi, pravedni poredak!
EVAN: Na golu Canizares, desno Angloma, štoperi su Pellegrino i Đukić ili, možda, Ayala, lijevo je Carboni…
MANU: Pogledajte nebo! Puno zvijezda… Čovjeku dođe da gore zakači dvije kuke, raširi mrežu za ljuljanje… I da uživa… Šta misliš, Ana?
ANA: Nemam ništa ni protiv neba sa suncem. Samo bi me morao namazati nekom kremom…
EVAN: Vezni red: Farinos, Gerard Lopez, Mendieta, Kily Gonzalez…
EVE: Dobili sve na kruzeru besplatno, a oni još uvijek mijenaju sličice.
EVAN: U napadu: Claudio Lopez i Angulo.
RYMA: Što ti je djetinjstvo…
ANA: Jeste li se i vi bojale šišmiša? Jedan umalo da mi se za kosu zalijepi…
MANU: Gdje ode ona s najboljim kostimom večeras?
EVE: Stvarno, ko je ona?
EVAN: Kladim se da je neka Moldavka. One se čudno oblače. Joj šta sam jednoj radio… Raskovo sam je!
RYMA: Ma, maskiro se neko ko mi dođe pare. Džaba, moja teka stoji na sigurnom mjestu.
RIAD: Trebali smo joj skinuti masku, da vidimo je li ispod te neka druga maska…
ANA: Meni njen kostim nimalo nije smiješan.
MANU: Kostim joj je stvarno scary, ali joj je roba mrak. Što jest – jest.
EVE: Stanite! Ko je ono bio?
EVAN: Stvarno!
RYMA: Meni je baš zahladnilo kad je ušla. Ali ne kao da je neko upalio klimu, nego nekako drugačije…
ANA: I meni… Čudno.
RIAD: Ja sam mislio da je vi znate.
EVA: Ja nisam sigurna da je ono bio kostim.
(Smrt ulazi s kapom kapetana kruzera na glavi. Vidi je jedino Manu. Prilazi joj.)
MANU: Jebo te, kapetane! Jest ti dobar kokain!
EVAN: Jesi ti puko. S kim to pričaš?
SMRT/KAPETAN (vadi pištu i zviždi, osatli likovi se trznu): Smjena! Mrš na poso! Kakvi ste, i mene ćete na grijeh lijenosti navesti! A onda bi život na kruzeru, hoću reći na planeti, ličio na vašar. Na poso, stoko drogirana!
(Likovi se skidaju. Oblače kostime konobara/konobarice, recepcionera/recepcionerke, sobara/sobarice. Nose bedževe s imenima. Kao roboti rade poslove konobara i konobarice, recepcionera i recepcionerke, sobara i sobarice. Začuje se zvuk šišmiša. Mrak.)
Fotografija: Milomir Kovačević Strašni
