VODILJA
Vrati se i prati moj instinkt. Ne znam šta bismo, ali znam kuda idemo. Na kraju puta smo jedno, ono što smo bili pre no što smo se ovde sreli. Prati moju svetlost, dovoljno je jaka da ne pogrešiš put i dovoljno daleko da ne spržiš krila. Ja sam životinja neoštećenih čula, moje su namere netaknute.
JEDINO SU KOMADI ODEĆE OSTALI NEPROMENJENI
Jedino su komadi odeće ostali nepromenjeni, vise sa stolica kao haringe, i dok ležimo opruženi govorim ti da je svet, napokon, stao. Mehanizam proklizava u veliki prasak koji za nas znači apsolutnu tišinu. Onda odlutam od te misli u tvoja gola ramena, pa putujemo južnim predelima, u detinjstvo, u meka polja, u nebo niz koje klizimo kao trag aviona. Samo nas sećanja održavaju, a i njihova su kolena klecava. Svet je stao i ta me misao neprestano uzrujava.
Odlazim do kraja ove rečenice, iz nje izrastaju tvoji udovi, i povlačim se na sigurnije mesto.
KADAR BR. 1
Ležim na boku i prstima ti na leđima iscrtavam mape kojima nikada nećemo poći. U prostoru između nas sabijena je simultanost našeg disanja. Mačka skače na jorgan kao u more. Um se bistri i stvarnost postaje zastrašujuća. Kasno je za preispitivanja, ali hod po žici nije veština kojom si želela da ovladaš. Sklopi oči i utoni u plavo. Vreme je da naučiš, prepuštanje je jedina pobeda.
MOGU TI PRUŽITI SAMO ZADOVOLJSTVO
Navlačim zmijsku košulju i više nećeš znati šta skrivam. Ispod ovih rebara je smrznuti komad mesa i mogu ti pružiti samo zadovoljstvo.
SUNOVRAT
Ne mogu se setiti ničeg pogrešnog, a bilo je toga. Domine su padale jedna na drugu, dok nisam završila na podu muzeja, od tada izbegavam zatvorene prostore i sloboda je moj jedini cilj.
