MASKE
ako očekuješ da ti odgovore
smrtno bleda lica svih mojih ličnosti
bolje sklopi knjigu
ona samo modro posmatraju
svoja kolena stopala
dok osećaju i neodobravaju
ponekad su krik rastavljen
obrušenim zgradama
kolovoznim trakama
mostovima
arterijama epileptičnog grada
ako očekuješ da ti odgovore
smrtno bleda lica svih mojih ličnosti
budi mi rame kad bih da naslonim glavu
na nešto toplo i ohrabrujuće
čini mi se da
olako sviće za nekoga kao što smo mi
u kom delu grada te najviše boli
iz kog grada ti izrastaju koreni
RITUALI
u danima poput ovog samo bih da utišam svet
da iz utrobe svih satova povadim baterije
da dugo sedim sklopljenih očiju
dok ne postanem misao
o leđima prislonjenim uz naslon stolice
deli nas 75 kilometara i jedan nebeski svod
otkrivam nove rituale
sa balkona svakoga dana
spustim sunce u planine
napišem pesmu pocepam papir
pa bacim u metalnu korpu
do vrha punu
nikakvom poezijom
ne verujem da je moja sudbina
u bilo čijim rukama
ali čvrsto verujem da je spokoj
koji mi se tada
poput puzavice svije do grla
jednak spokoju starice
koja umotana u marame
sklapa dlanove u molitvu
ZABAVA JE NA POVRŠINI
čitaj mi poeziju dok tonem u sebe
učini to nežno kao što opada lišće
lepše je kad se otisneš lirski
svi prozori ti gledaju na more
i vreme prolazi neprimetno
dok na pučini pluta jedna
nenapisana pesma
otkriću ti tajnu:
sve je relativno
samo je dno sigurno
ali zabava je na površini
SANJAM ONE ŠTO ODLAZE
sanjam one što odlaze
ovi koji ostaju služe me gorkim čajevima
u snu si mi s mora doneo poeziju
hrapavim glasom propovedala sam je
noćnim pticama na promuklim trgovima
grlila te voštanim rukama
u sebi tiho nabrajala
brassaï
pariz
noć
orošeni zglobovi
nemoć
rasipam ruke ka severu
želeći da previjem ti
triput izneverenu ključnu kost i jabučice
a već s lica umrtvljeno brišem
limunov sok i amsterdamske kiše
sanjam one što odlaze
azurnu poeziju i filigranske čemprese
