Talasi ljudi na gradskom keju
Nakon što popiješ gutljaj iz limenke kažeš da možemo da počnemo. Ja klimnem glavom. Naša zapažanja su lista fragmenata jer je sve oko nas samo delić, a celina je strašna i nepojmljiva iako naivno sadrži nekoliko slika:
- Mladi muškarac u sportskoj garderobi naginje se k devojci. Ona čita knjigu. Zakoračuje joj preko ograde daha, oslanja se na njeno rame i obraze ubacuje između stranica. Nevidljive čestice iz njegovog nosa lepe se za slova romana.
- Korice se munjevito sklapaju i skliznu u platnenu torbu.
- Espadrile podižu prašinu kad naglo odskoče sa zemlje oko drvene klupe zasenjene snažnim četinarima.
- Bebu s plavom kapicom zakriljuje tenda kolica. Njena neispavana majka se preznojava.
- Cucla pada na stazu.
- Točak iznajmljenog bicikla je precizno gazi i nastavlja da se kotrlja noseći na sebi poslovnog čoveka koji se u slobodno vreme predano bavi sportom. On dotakne bežičnu slušalicu i gurne je dublje u ušnu školjku.
- Frizbi leti iz jedne ruke u drugu. Precizni skok i stisak dlana.
- Psi rastresaju mokra krzna na šljunku.
- Na brodićima u zalasku sunca poslednje zrake grabe tela glasnih mladića i nasmejanih devojaka.
- Kamere telefona uperene su u njihova lepa, opuštena lica
Mi smo bezazleni posmatrači i ovde, na klupici, ubijamo vreme. Nemamo beležnice i olovke, pa zato zamišljamo kako bi opservacije izgledale na papiru. Trudili bismo se da iskosimo slova, da papir bude blago izgužvan, iskrzan na par mesta, grafit umrljan, da dobije efekat patine i starinski izgled. To bismo izveli na taj način jer smo ubeđeni da ostali ljudi više cene prošlost nego ovaj tren. Ti tvrdiš da postoje i naučni dokazi ali Internet pretraživač ne pronalazi nikakve rezultate na tu temu. Ja te ipak podržavam i s tobom se u potpunosti slažem. Trenutak je važan samo ako je iza nas, specijalno opisan i dokumentovan. Razmenili smo mišljenja i odmah zaboravili da smo ikada o tome razgovarali.
Niko s prvobitne liste ne obraća pažnju na ženu koja teško hoda, trudi se da se dotera, dlanom ispegla neravnine, prikrije fleke na jedinoj odeći koju ima. Duga suknja, džemper i prevelika jakna. Brži od drugih, mi smo je prvi ugledali i zbog toga smo ponosni. Određujemo je kao izuzetak ili fusnotu na mom i tvom spisku jer se pred našim očima dešava nešto zaista izvanredno.
Letnje veče uplovljava u noć koju najednom obasjava svetlost brojnih reflektora. Jaki zraci su upereni k mirnoj vodi, a na njih se u opsesivnom očajanju zaleću:
- Tvrdokrilci
- Komarci
- Probuđene, usporene pčele
- Mušice različitih vrsta a jednako mekane i osetljive na pritisak prsta
- Slepi miševi u naletu gladi
Usamljena žena stoji fokusirana na koreografiju rojeva i brzinu kojom pauci oko jarkog svetla grade mreže u nadi da će napuniti dlakave stomake. Promrmljaš kako se nešto čudno događa i istog momenta iznad vode, kao na pozornici, pojavljuje se krevet. Iskrzane nogare i sveža posteljina lebde i polako se približavaju mirnim talasima u koje zaranjaju patke i galebovi. Perjani jastuci su meki, jastučnice krasi cvetni vez. Izgleda da je donedavno neko u njemu spavao. Na čaršavu je vidljiv otisak tela, a prekrivač deluje toplo. Ti situaciju opisuješ kao bajkovitu, ja kao psihodeličnu. Dušek se natapa, sporo ali uporno tone u modro korito. Fusnota se zaleće i skače za njim uzvikujući kako je to njen krevet. Pogledi sa svetlećih reklama kafića, luna parkova, splavova i kazina skreću k njoj. Sada svi primećuju naš izuzetak. Ona pokušava da zadrži ležaj, vuče ga rukama, nespretno praćaka nogama ali joj teški drveni ram klizi iz šaka. Pomišljamo da za ćebe možda ima nade, još pluta. Ipak nakvašeno i otežalo, ono se takođe predaje.
Mokra glava iz vode ne može da vidi usredsređene zenice gledalaca. Naše posmatračke siluete se nadovezuju, nadograđuju jedna na drugu i postaju crni oblak na noćnom nebu, onaj koji brzo i lako guta mesec. Analiziramo je bez treptanja. Grupa devojčica se izdvaja, spušta do obale i pruža joj trulu granu otrgnutu s obližnjeg stabla. Njihov komični pokušaj razveseli nas i natera na kikot. Majke ih nervozno dozivaju i ubrzo zatim odvuku u mrak.
Svi učestvujemo u nizanju komentara: ova reka putuje dugo, prolazi kroz nepoznate zemlje, dodiruje im obale, uliva se u okean, pravo u zagrljaj, spremno i samopouzdano, putovanje je sve što joj je potrebno, lako se rađa, sveža na izvoru, teče kroz svoje korito, putuje u sopstvenoj loži, svi joj znamo ime i tok, pevamo joj, tepamo, kraj nje dišemo, majke nas uspavljuju pesmicom, uljuljkaj se sad kao reka, neka te mirno nosi reka jer san nikad nije kraj. Neko na to uzvikuje da je reka previše moćna i da nismo jedini koji je se plaše. Niko se ne obraća plivačici. Ono što možemo da zaključimo iz ove perspektive je da je donela odluku da bez svog počivališta ne mrda iz te vode i nama je već naporno da ovde uzalud stojimo. Razilazimo se.
Nismo presudili da li je mučenica ili ludača. Ti smatraš da je svejedno jer će uskoro postati utopljenica. Ovaj događaj će sutra biti važan i objavljen u svim medijima, zato se okrećem da još jednom proverim. Nema je. Za alge je možda potrebno više vremena, ali ribe sigurno uveliko kruže oko njene postelje.
