SINGER
Svaki je život neobičan. Ja zbog nečega, privlačim neobične ljude. Ljudi koji me posjećuju i koji se zanimaju za mene su često neobični, njihove priče su često sumanute i istovremeno istinite.
BURGIN
Šta im daje hrabrost da vam pričaju priče svojih života?
SINGER
Pitam ih, ne na profesionalan već na prirodan način: Kako živite? Jeste li oženjeni ili udati, a ako nisu: Imate li momka ili devojku? Ja ih navedem da pričaju priče. U stvari, kada oni mene upitaju nešto o mom privatnom životu, ja im kažem. I ja sam spreman da pričam. Recimo, sretnem neku podbulu osobu koja mi ispriča najraznovrsnije stvari i onda me upita: “A šta je s vama,” neću reći: “Nije to vaša briga.” Smatram da i on, kao što sam ja želeo da čujem njega, ima pravo da čuje mene, pa ću mu ispričati mnoge neobične stvari iz svog života. Taj posetilac sa svojom tajnom je, na kraju krajeva, deo velikog svemira. Ako mi kaže da se razveo od petnaest žena, onda želim da čujem njegovu priču. Siguran sam da ću tokom njegovog pripovedanja čuti nešto potpuno novo u odnosu na moje poznavanje ljudi. Možda ću to iskoristiti u svojoj prozi. Književnost neće obogatiti čoveka koji sve vreme gleda u sebe već pisac koji se zagleda u druge ljude. Što više vidite ono što drugi ljudi rade, više ćete naučiti o sebi. Modernisti se u svojim eksperimentima bave samo formom, onim što oni nazivaju formom, besmislenim stvarima – da li da u pesmu unese interpunkciju ili ne, da li da se potpisuje velikim ili malim slovima. To nema nikakvu vrednost. Pitam se zašto ne pogledaju u ljudski okean koji ih okružuje, kojim teku milioni priča i novina? Moji eksperimenti se tu odigravaju – u laboratoriji čovečanstva, ne na listu papira.
BURGIN
Da li se još uvek koristite svojom laboratorijom dečjih uspomena? Ukoliko se ne koristite, ipak me zanimaju vaše najranije, ili najsnažnije uspomene iz detinjstva.
SINGER
Umetnost uopšte, a pogotovo književnost, povezna je s pamćenjem. Svi pravi pisci su imali dobro pamćenje i sećali su se svog detinjstva, što mnogi ljudi ne čine. Ako pročitate Tolstojevo Detinjstvo, morate se diviti njegovom velikom pamćenju. Ne poredim se sa Tolstojem, ali i moje pamćenje je veoma dobro. Sećam se stvari koje su se dogodile kada sam imao tri godine, čak imam dokaz da se sećam stvari koje su se dogodile kada sam imao dve i po godine: tada smo živeli u seocu Leončin i odselili se odatle pre nego što sam napunio tri godine. Jednom sam razgovarao sa majkom i opisao joj to mesto i naveo imena ljudi, a ona nije mogla da poveruje. Još uvek vidim sve to kao da se juče dogodilo. Naravno, kada sam pisao U sudnici moga oca, nisam mogao da garantujem da je razgovor tekao tačno onako kako sam ga ja opisao jer, bez obzira koliko vam je pamćenje dobro, ne možete upamtiti svaku izgovorenu reč. Zaboravljam stvari, zaboravljam milione stvari, ali dok drugi ljudi zaboravljaju svoje detinjstvo, ja ga pamtim bolje nego mnoge stvari koje su mi se desile u zrelim godinama. Ne pamtim samo činjenice, već i slike, lica, način na koji su ljudi govorili. A njihov razgovor, kada ga zapisujem, iako možda nije tačan, karakterističan je za način na koji su govorili.
BURGIN
Kako vam dolaze te slike? Da li ih prvo doživljavate vizuelno?
SINGER
Da, vizuelno. Sanjam o detinjstvu, premda postoji izvesni oblik amnezije koji se upliće u snove. Kada se probudim, sećam se snova ali slike brzo iščezavaju. Kada bih zapisao snove onog časa kada se probudim, mogao bih da sačuvam neki njihov deo. Sanjam o detinjstvu, vidim ljude koji su umrli pre bogzna koliko godina. Stvaram u snovima najraznovrsnije situacije, često veoma neprijatne. Ponekad me iznenadi koliko su moji snovi negativni. Uvek sam u nekoj zbrci. Iako sam sada imućan, u snovima sam siromašan. I stalno pokušavam nešto da napišem a to mi nikako ne polazi za rukom. Pišem roman koji ne mogu da završim, pišem priču u koju se zapetljam. Ponekad se pitam zašto me moć snova nagoni u te dileme. Ponekad osećam da me gospodar snova upozorava: “Pamtiš li te stvari koje su ti se dogodile? One mogu opet da se dogode, budi oprezan.”
BURGIN
Pretpostavljam da se ti snovi nastavljaju i tokom dana.
SINGER
Da, ja sam sanjar. Bio sam sanjar još kao dete i u tom pogledu se uopšte nisam promenio. I danas sanjarim na onaj isti smešni način kao kada mi je bilo sedam-osam godina. U izvesnom smislu, neke moje priče su se razvile baš iz tih snova. Noćne snove, dnevne sanjarije manje-više pamtim zbog toga što se ponavljaju i što u njima postoji nekakav sistem. I sama književnost je, u stvari, oblik sanjarenja, pod kontrolom i s ciljem. Ne s porukom, s ciljem.
BURGIN
Otac vam je dao neke savete, mislim da ste to napisali u delu U sudnici moga oca, i rekao vam da budete direktni u svojim tekstovima, da izbegavate kazuistiku i “mučenje teksta”. Da li su ti saveti uticali na vas?
SINGER
Moj otac je govorio o religijskoj književnosti ali je to u velikoj meri uticalo na moje svetovno pisanje jer, iako nisam realista, ipak ne verujem u izvrtanje stvari. Sada ima dosta pisaca koji misle da će se njihova moć uvećati ukoliko iskrive stvarnost. Iskrivljivanje nije ideal književnosti, jer duboko u svom srcu svaki pisac želi da govori istinu. On je na izvestan način, nosilac istine, ali svako istinu nosi na svoj način, u skladu sa svojim osećanjima. Pisac koji sedne i počne proizvoljno da iskrivljuje stvarnost, neće nikada uspeti, s književne tačke gledišta. Kada čitate Tolstoja, vidite da on, iako sanja, nastoji, koliko god može, da svoje osnove učini što uverljivijim. Osećam da sada u književnosti postoji tendencija prema izvrtanju reda stvarnosti, želja da se ne stvara velika umetnost već da se bude “originalan” uz pomoć iskrivljenosti. Iskrivljenost i originalnost su postale sinonimi, a u stvari su jako udaljene jedna od druge.
BURGIN
Imam utisak da ti saveti vašeg oca u početku nisu znatnije uticali na vas, ali da ste u poznijim godinama otkrili duboki smisao u njima.
SINGER
Ne, utisak tih reči je bio trenutan. Odmah sam osetio da je on neposredan čovek. Naravno, on je bio vernik, a ja nisam verovao da je svaka reč koja je zapisana u Talmudu primljena na Sinaju. Ali kada je o pisanju reč, on mi je pokazao, da u svemu postoji logika. Čovek ne može da umakne logici. Veliki umetnici su bili i veliki logičari. Pogledajte priče Edgara Alana Poa. Možda ćete reći: “Kakva je logika u Edgaru Alanu Pou?” Velika logika. Tačno da je on verovao u privide i čuda, ali kada bi postavio tu premisu, onda je priču konstruisao prema njoj. A pisci koji iskrivljuju stvarnost, iskrivljuju i logiku.
BURGIN
Možete li da navedete nekog takvog pisca?
SINGER
Mislim da to važi za ljude koji pokušavaju da imitiraju Kafku. Za samog Kafku to ne važi. Ali važi za one koji pokušavaju da imitiraju Džojsa. Mislim da je Pinter takav. On će iskriviti stvarnost, ali ne da bi stvorio bolju umetnost već da bi izgledao krajnje originalno. Spinoza kaže, u svojoj Etici, da su red ideja i red stvari slični. Postoji neka veza između književnosti, umetnosti i filozofije, pa čak i nauke, iako se ta veza može činiti slabašnom. U delima velikih majstora postoji duboka logika. Ima jedna izreka na jidišu: “Ako si rekao alef, moraš da kažeš i bet.” Čak i u snovima postoji neka doslednost, premda je to neobična vrsta logike… skrivena logika.
BURGIN
Ako možemo da se vratimo vašim ranim godinama: šta vam najviše nedostaje iz detinjstva?
SINGER
Ja sam odrastao u svetu u kojem je postajala izvesna nada: verovalo se da je Bog stvorio svet i dao nam Toru, i da nam Tora pokazuje pravi način života. Te premise možda nisu tačne, ali kada ljudi veruju u njih, onda za njih postoji samo određeni način života. Mene su odgojili u kategorijama dobra i zla. Gotovo ništa nije bilo neutralno. Počinili biste ili dobro delo (micva) ili greh (avera). U naše vreme, takav način razmišljanja je gotovo iščezao; takvo stanje stvari je, dalje stvorilo krizu, ne samo u etici ljudi, već i na mnogo drugih načina. Decu danas vaspitaju tako da ona misle da ne postoje dobro i zlo, da je sve relativno. A ljudi mogu da funkcionišu i razvijaju se s potpuno neutralnim načinom mišljenja. Moralno neutralno ljudsko biće je čudovište.
BURGIN
U vašem delu U sudnici moga oca postoji jedna anegdota, dobro poznata, koju je prokomentarisalo više kritičara, jer izgleda da ona, spolja gledano, otkriva stav koji ste imali prema svojim roditeljima. Reč je o guskama, o tome da one nekako kriče i nakon smrti, što vaš otac pripisuje čudu dok majka problem rešava što im iščupa dušnike. Šta mislite o tome kako su vaši otac i majka uticali na vaš pogled na svet?
SINGER
Prava istina je u tome da je moj otac verovao u autoritet. Ako je neki čovek bio svetac, onda je za mog oca sve što bi on izgovorio bilo tačno. Moja majka je smatrala da nije važno ko je kakav čovek i, ako neko govori besmislice, onda su to besmislice. U tom pogledu ja ličim na majku. Ako biste mi sada rekli da je Šekspir o umetnosti rekao što ja smatram lažnim, rekao bih vam da to za mene nema nikakvog smisla. Iako sam spreman da prihvatim najraznovrsnije mogućnosti – da postoje duhovi i pričine i aveti – ako mi dođe neki medijum i kaže da može da prizove Spinozu svaki put kad ugasi svetlo, bio bi više nego skeptičan.
BURGIN
Možda ste uzeli najbolje i od majke i od oca.
SINGER
Ne želim time da se razmećem. Ja sam ih obožavao, voleo sam ih (iako se sada obično kaže: “Mrzim oca, mrzim majku”, kako to čine ljudi koji odlaze psihoanalitičarima). Naravno, kada volite, ne možete da budete stoprocentno objektivni. Ali i pored toga, rekao bih da uviđam njihove nedoslednosti i greške – doista ih uviđam. Opraštam im te greške jer su one postojale tokom mnogo generacija. U stvari, kao dečak, iako sam nežno voleo svoje roditelje, oštro sam ih kritikovao.
BURGIN
Da li su ikada sa vama razgovarali o seksualnim stvarima ili je to bila tabu tema?
SINGER
Moji roditelji su verovali, kao svi Jevreji, da, ako se oženiš nekom devojkom, ako odeš rabinu i on te venča, da vam je onda dozvoljeno da spavate zajedno kako biste rađali decu. Ako se prepustiš strasti i prekršiš zakon, krenuo si putem ka prokletstvu.
BURGIN
Nije bilo predbračnog seksa?
SINGER
Bože sačuvaj! U našoj kući se smatralo da je to razvrat, iako se pojam preljube u strogom jevrejskom zakonu odnosi samo na život sa udatom ženom. Ako živite s neudatom ženom, to nije prava preljuba.
BURGIN
Želeo bih još malo da razgovaramo o vašoj porodici. Znam da izuzetno poštujete svog starijeg brata (Izrael Jošua Singer, takođe poznati romanopisac).
SINGER
O, prema njemu gajim najdublje poštovanje i ljubav.
BURGIN
Više nego prema ocu?
SINGER
Ne, ne bih to rekao. Ali poštovao sam ga kao ljudsko biće, izvrsnog novinara i veoma dobrog pisca. On mi je pokazao pravi put. I danas cenim mnoge stvari koje mi je rekao.
BURGIN
Na primer?
SINGER
Da pisac ne sme da bude tumač, da ne sme da pokušava da objasni životne činjenice. On jedino sme da ih opisuje, da ih načini što je moguće življim.
BURGIN
U kojim stvarima se niste slagali?
SINGER
On je manje verovao u natprirodno od mene. U stvari, on je tokom niza godina bio racionalista. Često sam mu govorio: “Mi ne poznajemo prirodu”, a priroda je za mene sve. Natprirodno je takođe priroda. I dalje verujem da postoji duša i da možda ima demona. Pre trista godina ljudi nisu znali za mikrobe, a sada znaju da postoje. Kad se dospe do golih činjenica, logika ne pomaže – morate se poslužiti iskustvom. Morate da činjenice proverite i potvrdite.
BURGIN
Ono što bih na kraju želeo da doznam o vašem detinjstvu jesu one uspomene ili utisci koji čine trajan sloj u vašem osećanju stvari.
SINGER
Mislim da su godine koje sam proveo u Varšavi moje najznačajnije godine.
BURGIN
Kada ste živeli tamo?
SINGER
Između 1908. i 1917. U svojoj prozi ja se stalno vraćam u Krohmalnu br. 10. Sećam se svakog ugla i svake osobe odande. Kao što drugi ljudi kopaju zlato koje je Bog stvorio pre mnogo milijardi godina, tako je ta ulica moj književni rudnik zlata. Vraćam joj se s osećanjem da još uvek ima blaga koje nisam iskopao. Mnogi pisci su i pre mene radili to isto. Knut Hamsun se vraća istim ljudima u gotovo svim svojim delima. Tačno je, takođe, da ja pišem i o kasnijim godinama, da čak pišem o stvarima koje su se odigrale u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali nekako mi je ipak lakše da se vratim u te godine provedene u Varšavi nego u bilo koje drugo vreme. One su za mene zbirka ljudskih karaktera… Ja opisujem i tamošnje podzemlje. U principu mrzim kriminalce, ali nekako opraštam onima koje sam znao u mladosti, jer sam video okolnosti pod kojima su ta stvorenja odrasla. Lakše mi je da s nekom tolerancijom mislim o tim nekadašnjim prestupnicima nego o današnjim.
BURGIN
Jednom ste rekli da “u književnosti, kao i u našim snovima, smrt ne postoji”.
SINGER
U to nema sumnje. Uzmite, na primjer, slučaj Ane Karenjine. Ta knjiga je napisana pre više od sto godina, ali nećete reći “pokojna Ana Karenjina” ili “pokojna gospođa Bovari” ili “pokojni Flober”. Svi su oni živi. Ako pisac uspe da im udahne život, onda oni, zajedno sa svojim autorom žive zauvek. Kada me ljudi upitaju: “Zašto pišete o iščezlom svetu?” odgovorim: “Bez obzira da li je junak danas živ i da li će umreti kroz dvadeset godina, da li je umro pre dvadeset godina – ili pre dve hiljade godina ako mu je pisac dao život, on ili ona će ostati živi deo ljudske svesti.”
BURGIN
Uvek ste želeli da pišete, otkad pamtite…
SINGER
Negde od šesnaeste godine.
BURGIN
A pre toga?
SINGER
Jedno vreme sam hteo da budem učen čovek…
BURGIN
Rabinski učenjak?
SINGER
Ne. Želeo sam da budem lekar, naučnik, možda filozof…
BURGIN
Kako to da, kao sin i unuk rabina, niste nikad pomislili da živite takvim životom?
SINGER
Zato što je u mojim očima život rabina bio bedan. Pre svega, rabin propoveda stvari u koje mora da veruje tokom celog života i pokušava da navede druge ljude da u njih veruju. S obzirom da sam bio skeptičan prema religiji, osećao sam da bi takva vrsta propovedanja za mene bila sasvim pogrešna. Uz to, rabina njegova zajednica uvek kritikuje. On ima mnogo protivnika, i što god da se desi, uvek njega krive. Razgovarao sam s mnogim rabinima, čak i u ovoj zemlji u kojoj ljudi ne zahtevaju toliko od njih. Život rabina nije nešto na čemu vredi zavideti, on retko kada ima malo mira. U Americi se retko događa da sin rabina takođe postane rabin, premda se i to događa… Ali u staroj domovini, to je bilo gotovo pravilo, jer su očevi primoravali sinove da idu njihovim stopama. U stvari, svaki treći Jevrejin u Poljskoj bio je rabin. Takav utisak imam sada…
BURGIN
Da li je vaš otac želeo da krenete njegovim stopama?
SINGER
Da, on je to doista želeo. Ali umesto mene, za njim je pošao moj mlađi brat.
BURGIN
Da li je vaš otac osećao neku vrstu izdaje zbog toga što ste vi i vaš stariji brat postali pisci?
SINGER
Ne samo zbog toga što nismo hteli da budemo rabini, već zbog toga što smo, s njegove tačke gledišta, napustili našu religiju. Iz očeve perspektive, ja sam bio ateista, iako sam verovao u Boga. Ali on je tražio mnogo više. Morao sam da verujem u svaku dogmicu i zakončić koje su rabini stvorili tokom brojnih naraštaja. Morao sam da verujem da je sve to dato Mojsiju na Sinaju. Ja sam, međutim, video da je te zakone stvorio čovek. Na primjer, jedan zakon iz Biblije pretvara se u osamnaest zakona u Mišni i u sedamdeset u Gemari ili Majmonidovoj knjizi. To je bio njihov oblik kreativnosti. Kao što kritičari danas uzmu neku pesmu Bajronovu ili Šelijevu i napišu cele knjige o njoj, i pronađu u njenim stihovima stvari na koje autor nije ni pomišljao, tako su naši rabini koristili reči iz Tore. Morali su da budu kreativni, morali su da rade nešto svojim umom, i posle nekog vremena Jevreji bi morali da žive u skladu s tim cepidlačenjem. Rabini su načinili život toliko teškim da pobožni Jevrejin nije imao vremena ni za šta drugo osim za religiju. Za haside i mnoge druge Jevreje to se pretvorilo u dvadesetčetvoročasovni posao. Uvideo sam to još dok sam bio sasvim mlad. A takođe sam postavljao sebi pitanje: ako postoji Bog, zašto su oni koji se mole i nose silne terete često siromašni, bolesni i bedni, a oni koji to ne rade su često srećni. Uvideo sam, još u ranom dobu, da je ta religija samo komentar komentara, čista kazuistika.
BURGIN
Da li je vaš stariji brat uticao na ta vaša razmišljanja?
SINGER
Da, slušao sam kako se raspravlja sa mojim roditeljima. Slušao sam ga, i svi njegovi argumenti su bili veoma jaki, dok su mi argumenti mojih roditelja delovali slabo. Mogli su jedino da se ljute i da ga grde. Moj mlađi brat, Mojše, kao što znate, postao je rabin i neizmerno je pobožan. On je postao sve ono što je moj otac od njega želeo.
BURGIN
Mislim da je vaša sestra (Hinde Ester Singer) takođe bila pisac.
SINGER
Moja sestra je takođe pisala, na jidišu, ali nije uspela onoliko koliko njena braća, iako nije bila rđav pisac. Bila je bolja od nekih tzv. jidiš talenata koji pišu danas.
BURGIN
U romanu Šoša ponovo se vraćate svojim uspomenama iz detinjstva.
SINGER
U Šoši sam pisao o 1911. godini i, iako sam tada bio dete, pamtim na hiljade stvari – način života, kako su ljudi izgledali i šta su radili. Njihov jidiš je bio bogat rečima i izrazima, i to takođe pamtim. Postoji nešto kod pisaca – oni nikad ne izgube prvih petnaest godina svog života. To vam je kao bunar koji nikada ne sahne.
BURGIN
S obzirom da se toliko živo sećate svojih ranih godina, zanima me da li iz detinjstva pamtite i neke snove.
SINGER
Kao mladić sam sanjao jedan san koji se stalno ponavljao. Odlazio sam negdje, u biblioteku ili u jevrejsko učilište, i tamo pronalazio neku staru knjigu, knjigu koja je istovremeno bila i moja i knjiga nekog drugog, napisanu sićušnim slovima, i ja sam je čitao; bila je puna predivnih priča. I dok sam je čitao, pomišljao sam da je ponesem kući, da posudim knjigu iz biblioteke. Ponekad sam je doista donosio kući i uvek sam osećao da je to knjiga kakvu želim da napišem i kakvu još nisam napisao. Ponekad još uvek vidim tu knjigu u snovima, a njene priče su neobične i čudesne. Još se uvek nadam da ću tu knjigu pronaći, i da ću je napisati.
(Razgovori s Isakom Singerom, Dečje Novine, 1988.)
Prijevod: David Albahari
Priredio: Almin Kaplan
