BURGIN
Da li je ikada postojalo vreme kada niste voleli književnost?
BORGES
Ne, uvek sam znao, oduvek sam mislio o sebi kao o piscu, čak pre nego što sam napisao knjigu. Mogu da kažem da, čak i onda kad još ništa nisam pisao, znao sam da ću to jednom raditi. Ne mislim o sebi kao o dobrom piscu, ali znao sam da je književnost moja sudbina ili moja kob. Nikad nisam zamišljao sebe kao nešto drugo.
BURGIN
Nikad niste razmišljali o tome da napravite karijeru? Hoću da kažem, vaš otac je bio pravnik.
BORGES
Da. Ali ipak, on je pokušao da bude književnik i nije u tome uspeo. Napisao je nekoliko vrlo lepih soneta. Mislio je da ću ja to ostvariti. Rekao mi je da ne žurim sa štampanjem.
BURGIN
Ali, objavljivali ste još u ranoj mladosti, kada ste imali oko dvadeset godina.
BORGES
Da, znam, ali otac mi je rekao: „Ne moraš da žuriš. Pišeš, pređeš preko onog što si napisao, uništiš, oduzmeš sebi vreme. Kada nešto objaviš, bitno je da to smatraš dobrim, ili bar da je to najbolje što možeš da napišeš“.
BURGIN
Kada ste počeli da pišete?
BORGES
Počeo sam kao dečak. Napisao sam na engleskom jeziku priručnik od deset strana o grčkoj mitologiji, na vrlo nezgrapnom engleskom jeziku. Bila je to prva stvar koju sam napisao.
BURGIN
Mislite li na „originalnu mitologiju“ ili na prevod?
BORGES
Ne, ne. Bilo je samo rečeno, na primer, „Herkul je počinio dvanaest podviga“, ili „Herkul je ubio Nemejskog lava“.
BURGIN
Znači, Vi ste čitali te knjige još kada ste bili veoma mladi.
BORGES
Da, naravno, mnogo volim mitologiju. To nije bilo ništa, bilo je samo… oko petnaest stranica… sa pričom o Zlatnom runu i o Lavirintu i Herkulu, njega sam najviše voleo, pa onda nešto o ljubavima bogova, zatim priča o Troji. To je bila prva stvar koju sam napisao. Sećam se da je bila napisana vrlo brzim i neujednačenim rukopisom, jer sam bio veoma kratkovid. To je sve što Vam mogu reći o tome. U stvari, mislim da je moja majka neko vreme čuvala jedan primerak, ali pošto smo putovali svuda po svetu, taj primerak se izgubio. Naravno, tako je i trebalo da bude, jer sastav, nismo mnogo cenili, osim činjenice da ga je napisao mali dečak. I tada sam pročitao jedno ili dva poglavlja iz „Don Kihota“, i onda naravno, pokušao da pišem na arhaičnom španskom jeziku. To me je spaslo da istu stvar ne učinim petnaestak godina kasnije, zar ne? Jer, već jednom sam se upustio u tu igru i nisam uspeo.
BURGIN
Da li imate mnogo uspomena iz detinjstva?
BORGES
Znate, oduvek sam bio veoma kratkovid. Kada razmišljam o svom detinjstvu, mislim na knjige i ilustracije u njima. Čini mi se da se mogu setiti svake ilustracije u „Haklberi Finu“, u „Životu na Misisipiju“, i tako dalje. Kao i ilustracija iz „Hiljadu i jedne noći“, Dikens-Kruikšank i Fisk ilustracija. Naravno, pamtim i to da sam bio na selu, da jašem konje u Estanciji, u Urugvaju i u Argentini. Sećam se svojih roditelja i kuće sa velikim otvorenim dvorištem, i tako dalje. A ono čega se uglavnom sećam jesu male i sitne stvari, jer to su bile stvari koje sam zaista mogao da vidim. Vrlo dobro se sećam ilustracija u enciklopedijama i rečenicama „Čembers enciklopedije“ ili američkog izdanja „Britanske enciklopedije“ sa gravirama životinja i piramida.
BURGIN
Prema tome, bolje se sećate knjiga Vašeg detinjstva nego ljudi.
BORGES
Da, zato što sam mogao da ih vidim.
BURGIN
Da li ste u dodiru sa nekim ljudima koje ste poznavali još u detinjstvu? Imate li prijatelje koji to ostaju celog života?
BORGES
Pa, imam neke školske dugove iz Buenos Airesa, i naravno, svoju majku, koja ima devedeset jednu godinu, i sestru, koja je tri, tri ili četiri godine mlađa od mene. Ona je slikarka. A zatim – većina mojih rođaka je umrla.
BURGIN
Da li ste mnogo čitali pre nego što ste počeli da pišete, ili ste pisanje i čitanje uporedo razvijali?
BORGES
Uvek sam bio veći čitalac nego pisac. Ali, počeo sam definitivno da gubim vid 1954. godine, kad čovek ne može da čita, mozak mu radi na drugačiji način. U stvari, moglo bi se reći da postoji izvesna prednost u tome što neko ne može da čita, jer mislim da vreme teče na drugačiji način. Dok sam imao vid, da sam morao da provedem recimo pola časa besposlen, poludeo bih bez čitanja. Ali sada mogu da budem potpuno sam i duže vremena, ne marim za duga putovanja železnicom, ne smeta mi da budem sam u hotelu ili dok šetam ulicom, jer, pa neću reći da razmišljam baš sve vreme, bilo bi to hvalisanje.
Mislim da mogu da živim bez ikakvog zanimanja. Ne moram da razgovaram sa ljudima niti bilo šta da radim. Ako je neko izašao a ja došao i našao praznu kuću, bio bih sasvim zadovoljan da sedim, da prođu dva ili tri časa, da izađem u kraću šetnju, ali ne bih se osećao naročito nesrećan i usamljen. To se dešava svim ljudima koji oslepe.
BURGIN
O čemu razmišljate za to vreme? O nekom posebnom problemu ili…?
BORGES
Nisam u stanju ili ne mogu da razmišljam ni o čemu, samo živim. Pustim da vreme teče, vraćam se uspomenama, ili se šetam po mostu i pokušavam da se setim omiljenih odlomaka. Ponekad ne radim ništa, samo živim. Nikako ne razumem zašto ljudi kažu da se dosađuju kada nemaju šta da rade. Iako ponekad nemam šta da radim, nije mi dosadno. Ako sam po katkad i besposlen, ja sam zadovoljan.
BURGIN
Nikad u životu se niste dosađivali?
BORGES
Ne bih rekao. Naravno, kada sam morao da ležim na leđima deset dana posle jedne operacije, osećao sam mučninu ali ne dosadu.
BURGIN
Vi ste metafizički pisac, a toliko metafizičkih pisaca, na primer, Džejn Ostin ili Ficdžerald ili Sinkler Luis, kao da uopšte nisu imali pravo metafizičko osećanje.
BORGES
Kad govorite o Ficdžeraldu, mislite li na Edvarda Ficdžeralda? Ili na Skota Ficdžeralda?
BURGIN
Na ovog drugog.
BORGES
A, da.
BURGIN
Samo sam imenovao pisca kojeg sam se setio da u suštini nema metafizičko osećanje.
BORGES
Uvek je bio na površini stvari. Uostalom, zašto da ne?
BURGIN
Naravno, većina ljudi žive i umiru a da, čini se, nikad stvarno ne razmišljaju o problemima vremena, prostora ili beskonačnosti.
BORGES
Zato što svet uzimaju za nešto dato. Stvari smatraju datim. O sebi ne postavljaju pitanja. To je istina. Nikad se ne pitaju ni o čemu. Ne misle da je čudno što treba da žive. Sećam se da sam prvi put to osetio kada mi je otac rekao: „ Kako je to čudno što moram da živim iza svojih očiju, unutar svoje glave, pitam se da li to ima smisla?“ I tada sam prvi put to shvatio, i prihvatio ta pitanja, zato što sam znao o čemu govori. Ali, mnogi ljudi to ne mogu da razumeju. Oni kažu: „Pa, gde bih drugde mogao živeti?“
BURGIN
Mislite li da postoji nešto u ljudskom umu što sputava čulo za natprirodno, nešto što može biti prirođeno većini ljudskih bića, što im ne dozvoljava da misle o ovim stvarima? Jer, ipak, kad bi provodili vreme u razmišljanju o čudima univerzuma, oni se ne bi bavili radom od kojeg zavisi civilizacija, i tako se možda ne bi ništa učinilo.
BORGES
A ja smatram da su danas urađene mnoge stvari.
BURGIN
Naravno.
BORGES
Sarmijento piše da je jednom sreo nekog gaučoa, a gaučo mu je rekao: „Ovaj kraj je toliko lep da ne želim da razmišljam odakle ta lepota“. To je vrlo čudno, zar ne? Radi se o nekoj vrsti non sequitura. Jer, možda bi počeo da razmišlja o uzroku te lepote. Pretpostavljam da je hteo da kaže kako je upio svu tu lepotu i zbog toga je bio srećan, pa bi bilo suvišno da razmišlja. Ali, uopšteno govoreći, mislim da su muškarci više skloni metafizičkom razmišljanju nego žene. Čini mi se da žene prihvataju svet kao gotovu činjenicu. Stvari kao činjenice. I sebe. I okolnosti. Naročito okolnosti.
BURGIN
Žene se suprostavljaju svakom trenutku kao izdvojenoj suštini, ne razmišljajući o okolnostima koje su ga uslovile.
BORGES
Ne, jer one misle o…
BURGIN
One stvari posmatraju pojedinačno.
BORGES
One stvari posmatraju pojedinačno, i onda se boje da oštro reaguju na ništavne pojave, ili misle o sebi kao o glumicama, zar ne? Da ceo svet gleda u njih i, naravno, da im se divi.
BURGIN
Izgleda da su svesnije svog postojanja nego što su muškarci u celini.
BORGES
Poznavao sam vrlo inteligentne žene koje nisu bile sposobne za filozofiju. Jedna od najinteligentnijih žena koje poznajem je jedna od mojih studentkinja. Ona proučava sa mnom staroengleski jezik. Bila je oduševljena mnogim knjigama i pesnicima; onda sam joj rekao da pročita Berklijeve dijaloge, tri dijaloga, a zatim sam joj dao knjigu Viljema Džejmsa o nekim problemima filozofije. Ona je vrlo inteligentna žena, ali nije mogla da dopre do suštine tih knjiga.
BURGIN
Bile su joj dosadne?
BORGES
Nisu, ali nije razumela zašto bi ljudi razmišljali o stvarima koje se njoj čine jednostavnim. Tako sam rekao: „Da, ali jesi li sigurna da je vreme jednostavno, jesi li sigurna da je prostor jednostavan, da li si sigurna da je spoznaja jednostavna?“ „Jesam“, rekla je. „Možeš li sve to da definišeš?“ Odgovorila je: „Ne, ne mislim, da mogu, ali to me ne zbunjuje.“ Pretpostavljam da je to ono što bi žena uopšte rekla. A ona je vrlo inteligentna osoba.
BURGIN
Ali, naravno, izgleda da nema ničega u vašem umu što sputava to osnovno osećanje čuda.
BORGES
Nema.
BURGIN
U stvari, to je u središtu Vašeg rada, ta zadivljenost pred samim univerzumom.
BORGES
Upravo zbog toga ne mogu da shvatim pisce kao što su Skot Ficdžerald ili Sinkler Luis. Ali, Sinkler Luis poseduje više čovečnosti. Sem toga, mislim da saoseća sa svojim žrtvama. Kada čitam „Babita“, čini mi se da se na kraju poistovetio sa Babitom. Jer, ako pisac mora da piše roman, vrlo dugačak roman sa samo jednim likom, jedini način da održi i roman i junaka u životu jeste da se identifikuje s njim. Ako pišete dugačak roman sa junakom koga ne volite, ili o liku o kome vrlo malo znate, onda se knjiga raspada. Čini mi se da se to na neki način desilo sa Servantesom. Kada je počeo da piše „Don Kihota“, znao je vrlo malo o njemu i kako je napredovao, morao je da se identifikuje sa samim junakom. Mora da je uvideo da, ukoliko se drži na odstojanju od svog junaka, a on je stalno izmišljao smešne zgode o njemu i video ga kao šaljivu pojavu, da će se knjiga raspasti. Tako, na kraju, on je sam postao Don Kihot. Solidarisao se s njim protiv drugih stvorenja, protiv gostioničara i protiv Vojvode, berberina i sveštenika, i tako dalje.
BURGIN
Tako, smatrate da je primedba Vašeg oca najavila početak Vaše sopstvene metafizike?
BORGES
Jeste.
BURGIN
Koliko ste tada imali godina?
BORGES
Ne znam. Mora da sam bio vrlo mlad. Sećam se da mi je rekao: „Pazi, to je nešto što te može zanimati“. Mnogo je voleo i dobro igrao šah, doveo me je do šahovske table i objasnio mi paradokse Zenona, Ahila i kornjače; sećate se strele: činjenice da je pokret nemoguć jer uvek postoji neka tačka između, i tako dalje. Sećam se kako mi je o tome govorio, i bio sam vrlo zbunjen. A on mi je to objasnio pomoću šahovske table.
BURGIN
I Vaš otac je čeznuo da postane pisac, rekli ste.
BORGES
Da, on je bio profesor psihologije i pravnik.
BURGIN
I pravnik?
BORGES
Pa, bio je pravnik, ali i profesor psihologije.
BURGIN
Dve različite discipline.
BORGES
Da, ali psihologija ga je interesovala, od čega nije imao nikakve koristi u tumačenju prava. Jednom mi je rekao, da je sasvim dobar pravnik, ali misli da je sve to ustvari vreća trikova, a to što je morao da studira građanski zakonik, mogao je isto tako pokušati da nauči pravila vista ili pokera. To su konvencije, i on je znao kako da ih koristi, ali nije verovao u njih. Sećam se da mi je otac rekao nešto o pamćenju, vrlo tužnu stvar. Rekao je: „Mislio sam da mogu da se setim svog detinjstva, kada smo prvi put došli u Buenos Aires, ali sada znam da je to nemoguće“. Pitao sam: „Zašto“? Odgovorio je: „Zato što mislim da pamćenje“ – ne znam da li je to bila njegova sopstvena teorija, toliko me je impresionirala da ga nisam pitao da li je sam razvio – ali je rekao: „Smatram da, ako se sećam nečeg, na primer, ako se danas setim ovog jutra, onda dobivam sliku onoga što sam video ovog jutra. Ali, ako večeras razmišljam o ovom jutru, onda ono čega se zaista sećam nije prva slika, već prva slika u pamćenju. Tako, svaki put kad se sećam nečeg, ja to ne dozivam stvarno, već se sećam one slike koje sam se posljednji put setio, ja dozivam svoje posljednje sećanje o tome. Tako, produžio je, stvarno nemam nikakvu uspomenu, nikakvu sliku ni o čemu, o svom detinjstvu, o mladosti“. Zatim je to ilustrovao hrpom kovanog novca. Slagao je novčić na novčić i rekao: „Prvi novčić, onaj na vrhu, bit će prva slika, na primer, kuće mog detinjstva. Sada, ovaj drugi bi bio moje sećanje koje sam imao o toj kući kada sam prvi put otišao u Buenos Aires. Treći bi bio drugo sećanje, i tako dalje. I kao u svakom pamćenju, i tu postoji mala iskrivljenost, ne verujem da se moje današnje sećanje slaže sa prvim slikama. „Tako“, rekao je, „Pokušavam da ne mislim o stvarima u prošlosti jer, ukoliko to činim, mislit ću na sećanje a ne na same slike“. To me rastužilo. Misliti da možda nemamo pravo sećanje o mladosti.
BURGIN
Da je prošlost izmišljena, lažna.
BORGES
Da se može iskriviti sukcesivnim ponavljanjem, jer ako u svakom ponavljanju dođe do malog iskrivljenja, na kraju ćete biti daleko od početka. To je tužna misao. Pitam se da li je to istina, pitam se šta bi drugi psiholozi rekli o tome?
BURGIN
Mnogo me zanimaju neke od Vaših ranijih knjiga koje nisu bile prevedene na engleski jezik, kao što je „Istorija večnosti“. Volite li još uvek te knjige?
BORGES
Ne. Kao što sam već rekao u predgovoru, sada bih sasvim drugačije napisao tu knjigu. Jer, mislim da sam bio vrlo nepravedan prema Platonu. O prauzorima sam mislio kao o muzejskim stvarima. A, u suštini, o njima treba misliti kao o živim i, naravno, živim u njihovom večnom, bezvremenom trajanju. Ne znam zašto, ali kad sam prvi put pročitao „Državu“ i kada sam prvi put čitao o prauzorima, osećao sam neku vrstu straha. Kada sam čitao, na primer, o platonskom trouglu, taj trougao je za mene bio trougao po sebi. Nije imao tri jednake strane ili tri nejednake. Bila je to neka vrsta magičnog trougla sačinjenog od svih tih stvari, a koji ipak nije pripadao ni jednoj od njih. Osećao sam da je ceo Platonov svet, svet večnih bića, nekako neprijatan i zastrašujući. Zatim, sve što sam pisao o keningzima bilo je pogrešno jer kasnije kad sam istraživao staroengleski jezik i napredovao u staronordijskom, video sam da je čitava moja teorija o njima pogrešna. I onda sam, u ovoj poslednjoj knjizi, „Druga lična antologija“, dodao članak o tome da je ideja kening- a potekla od književnih mogućnosti koje su otkrivene u složenim rečima. Tako zapravo, ima vrlo malo metafora, ali ljudi ih se sećaju zato što su izrazite. Zaboravljaju da, kada pisci, bar u engleskoj, počinju da koriste kenning-e, uglavnom misle o njima kao o prilično raskošnim složenim rečima. Zatim pronalaze metaforičke mogućnosti tih složenih reči.
BURGIN
A šta biste rekli o „Opštoj istoriji beščašća“?
BORGES
Bio sam glavni urednik jednog vrlo popularnog časopisa.
BURGIN
„El Sur“?
BORGES
Da, bio sam urednik. Tada sam napisao priču, koju sam kasnije mnogo izmenio, priču o čoveku koji je oslobađao robove, a potom ih prodavao na jugu. To sam uzeo iz „Života na Misisipiju“ od Marka Tvena, izmenio neke okolnosti i od toga napravio priču. Ali, svaka priča iz te knjige je neka vrsta šale i izmišljotine. Sada, međutim, ne mislim mnogo na tu knjigu, zabavljala me je dok sam je pisao, ali jedva se mogu setiti njenih likova.
BURGIN
Da li biste voleli da se „Istorija Večnosti“ prevede?
BORGES
Voleo bih, uz odgovarajuće izvinjenje čitaocu, kao i uz objašnjenje da sam bio mlad kada sam to pisao i da sam mnogo grešio.
BURGIN
Koliko ste imali godina kada ste to napisali?
BORGES
Čini mi se da sam imao dvadeset devet ili trideset godina, ali sam sazrevao, ako sam uopšte ikada sazreo, vrlo sporo. Ipak mislim da sam imao tu sreću da započnem sa najgorim greškama, književnim, koje čovek može da napravi. Počeo sam s pisanjem čistih gluposti, koje sam prevazišao čim sam ih shvatio. Isto se desilo i mom drugu, Bijoj Kasaresu. On je vrlo inteligentan čovek, ali, na početku, svaka knjiga koju je objavio zbunjivala je njegove prijatelje, jer su to bile knjige bez poente, a istovremeno i vrlo angažovane. Rekao je da je dao sve od sebe da bude što jednostavniji, ali svaki put kad bi knjiga izašla bilo je to kao trn u mesu, jer nismo znali šta da mu kažemo. Onda je iznenada počeo da piše vrlo lepe priče, ali prve knjige su mu tako loše da, kad ima goste u kući (on je bogataš) i razgovor utihne, on odlazi u svoju sobu i vraća se sa jednim od svojih starih rukopisa. Naravno, ne pokazuje o kojoj knjizi se radi, zatim kaže: „Slušajte, pre dva-tri dana sam dobio ovu knjigu od nepoznatog pisca, da vidimo šta možemo da učinimo s njom“? I onda je čita, a ljudi počinju da se smeju u sebi, neki i naglas. Ponekad otkrije šalu, ponekad ne, ali znam, da on čita svoja ranija dela i da misli o njima kao o šali. Čak ohrabruje ljude da se smeju, a kada neko posumnja – seti se, na primer, imena nekog lika i tako dalje – pa kaže: „Gle, to si ti napisao“, pisac odgovara: „Zaista sam ja napisao, međutim ovo je loše, i ne bi trebalo da mislite kako sam ja to učinio, trebalo bi da uživate u tome zabave radi“. Vidite koliko je on dobar čovek zar ne? Ne verujem da bi mnogo ljudi ovako postupilo. Ja bih se veoma stideo. Stalno bih se izvinjavao, ali on uživa u takvoj šali, u šali na svoj račun. A to je vrlo rijetko u Buenos Airesu. U Kolumbiji bi se to moglo učiniti, ali ne i u Buenos Airesu, ili u Meksiku. Jer, u Meksiku su svi smrtno ozbiljni kao i u Buenos Airesu. Navešću jedan primer: znate da imamo nacionalnog heroja po imenu Hoze de San Martin, možda ste čuli za njega. Argentinska Akademija za istoriju je odlučila da se o njemu ništa loše ne govori. Iskazivano mu je poštovanje koje je bilo uskraćeno Budi, Danteu, Šekspiru, Platonu ili Spinozi, a to su činili sasvim ozbiljni, odrasli ljudi, a ne deca. Sećam se venecuelanskog pisca koji je napisao da je San Martin „Tenia un aire avieso“. „Avieso“ znači lukav, ali više u lošem smislu. Tada ga je Kapdevila (inače dobar argentinski pisac) pobio na dve ili tri strane, rekavši da se one dve reči „Avieso“ lukav, prepreden, i San Martin, ne mogu zajedno uzeti, jer onda bi se isto tako moglo govoriti i o četvrtastom trouglu. Zatim je blago objasnio drugima da je tako nešto nemoguće. Argentinskom razumu su besmislene ove dve reči. A sada, zar to nije vrlo čudno, njega zbog takvog postupka smatraju ludakom.
BURGIN
Šta je sa vašom knjigom „Evaristo Kariego“?
BORGES
U toj knjizi postoji jedna nepotpuna priča. Evaristo Kariego, kao što ste već možda čuli, bio je jedan od naših suseda. Osetio sam da ima nečeg zanimljivog u susedstvu Palerma, tada neke vrste sirotinjskog dela grada. Bio sam dečak i živeo u njemu – i nekako sam osetio da se može iskoristiti kao književna tema. Bilo je tu čak i sete zbog sećanja na detinjstvo, i tako dalje. Karego je bio prvi pesnik koji je ikada pevao o sirotinjskim delovima Buenos Airesa, i živeo je na našoj strani šume u Palermu. Sećam se da je svake nedelje dolazio kod nas na ručak. Rekao sam: „Napisat ću knjigu o njemu!“ A majka mi je vrlo mudro odgovorila: „ Jedini razlog da pišeš o Kariegu je taj što je bio prijatelj tvog oca. Ali, zašto ne bi pisao, imaš slobodnu godinu“ – jer, dobio sam neku književnu nagradu ili tako nešto – „zašto ne bi pisao o nekom stvarno interesantnom argentinskom pesniku, na primer o Lugonesu?“ „Ne bih“, odgovorio sam, „Mislim da mogu nešto bolje da uradim sa Kariegom“. Ali kako sam napredovao u pisanju knjige, kada sam napisao prvu glavu, neku vrstu mitologije Palerma, i kako sam se udubljivao u čitanje Kariegovih dela, shvatao sam da je moja majka bila u pravu da je on ipak drugorazredni pesnik. Ako ste stigli do kraja knjige – pretpostavljam da je nekoliko ljudi ipak stiglo, jer je knjiga sasvim kratka – osetićete da je pisac izgubio interesovanje i da sve pokazuje vrlo površno.
BURGIN
Čini se da ste počeli da koristite Vašu slavnu sliku o lavirintu kada ste napisali prvi priručnik grčke mitologije, ali zanima me, kako i kada ste počeli da koristite drugu od Vaših omiljenih slika, sliku ogledala?
BORGES
Pa, to ide uporedo sa najranijim strahovanjima i čudima mog detinjstva, jer, plašio sam se ogledala, plašio sam se mahagonija, plašio sam se da me ponavljaju. Ima nekih aluzija ogledala u „Fervor de Buenos Aires“, ali osećanje potiče iz mog detinjstva. Naravno, kad neko počne da piše, jedva zna gde da nađe suštinske stvari. Pogledajte da li je otišla ona devojka.
BURGIN
Jeste.
BORGES
Pa, tako. Ona je luda.
BURGIN
Zašto, šta se desilo?
BORGES
Došla je jutros, bio sam u Hilerovoj biblioteci. Zatim, sve vreme je držala uperen na mene taj fotoaparat. Ustanovio sam da je imala trideset šest snimaka, a malopre je upala i htela da napravi još sedamnaest.
BURGIN
Šta će raditi sa njima? Jesu li ti snimci za nju ili za neki časopis?
BORGES
Kaže da će ih možda poslati nekom časopisu. Ne zna. Trideset šest snimaka.
BURGIN
Vi i Di Đovani ste radili na prevođenju?
BORGES
Da, radili smo, ali ne može se očekivati od mene da govorim ili da razgovaram kad oko mene ima toliko ljudi kao sad.
BURGIN
Pravila je fotografije na desetak santimetara od Vašeg lica?
BORGES
Da, bio je to skoro fizički napad. Osećao sam se kao da je neko uperio revolver u mene. Da je uperila pištolj u mene, da će istrajati u tome. Di Đovani je imao čudnu zamisao da joj kaže da ode u Buenos Aires gde može naći ljude za fotografisanje, zašto se odmah živo zainteresovala.
BURGIN
Želi da napravi knjigu fotografija pisaca, je l’ tako?
BORGES
Da, pisaca.
BURGIN
Naravno, kamera je neka vrsta ogledala.
BORGES
Jeste.
BURGIN
Permanentno ogledalo.
BORGES
Pošto se bojim ogledala, možda se bojim i kamera.
BURGIN
Niste se mnogo ogledali dok ste još mogli da vidite?
BORGES
Ne, nisam nikada. Jer, nikada nisam voleo da me fotografišu. Tako nešto ne mogu da razumem.
BURGIN
Ipak, Vaša spoljašnost je uvek besprekorna. Uvek ste vrlo dobro odeveni i vrlo dobro izgledate.
BORGES
Zaista?
BURGIN
Da, naravno. Hoću da kažem da ste uvek veoma doterani.
BORGES
O, stvarno? Pa, to je zbog toga što sam vrlo rasejan, ali ne mislim o sebi kao o kicošu ili nečem sličnom. Pokušavam da budem što je moguće više neugledan i nevidljiv. A možda jedini način da budem neugledan jeste da se oblačim sa posebnom pažnjom, zar ne? Hoću da kažem, kada sam bio mladić, mislio sam da me ljudi neće zapaziti ako sam nemaran. Ali, naprotiv. Primetili su da se nikad ne šišam, da se retko brijem.
BURGIN
Uvek ste bili takvi kad ste bili mlađi?
BORGES
Uvek. Nikada nisam želeo da privlačim pažnju na sebe.
(Razgovori sa Borhesom, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1981.)
Prijevod: Gabriela Arc
