Deca imaju urođenu potrebu za dodirom
u predelu grudnog koša
sakupljam plitke izdahe
kojima se odupirem
kad uđeš u čekaonicu
šake skrivaš po džepovima
ispod torbe
krišom mrviš neurole
potapaš ih organskim sokom
od marakuje
nikada ne dižeš pogled
želiš da staviš do znanja
koliko te ne zanima to
što je nama neprijatno
zamišljam te golu
ispod sve te široke odeće
slojeva džempera i jakni
rekonstruišem delove tela
koje sigurno
nemaš kao takve
prozivaju moje ime
ulazim tiho u ordinaciju
doktorka pita
da li možda u ženama
tražim samo nežnost majke
O čemu ptice sanjaju pred buđenje
rekla je da u ramenima
ima dva kamena
možda tri
i nekoliko ožiljaka
na kolenima
to je od vožnje bicikla
po Marjanu
stene tamo nemaju dušu
i lako podvale ukosi pad
kao devojčica
gledala je disanje mora
sa svoje terase
devetog sprata
u kvartu koji nije imao drveće
ali je imao beton, loptu
i sitni pesak
što je krvario u dlanu
zvala me imenom
koje su ostrvljani
davali mačkama
budila se u zoru
na graktanje galebova
Ti to ne razumiš –
govorila bi
u mojim grudima
rasle su divlje planine
reke i sela
puno nepokupljenog sena
ostalo je da struli
pod rebrima
samo ponekad
uspela bih da se probudim prva
spustim usne
na njena kamena ramena
i moji mi petlovi
više ne bi nedostajali
Svet će spasiti ljubavnici
kasno leto
ulice gore
na radiju izveštavaju:
na asfaltu može da se isprži jaje
večite teorije zavere
broj Celzijusa
krije se od nas,
poštenih građana
tvoja kosa
leluja na promaji
razbuđuje nas miris
peciva iz Carigradske
na štriku pocepana ružičasta posteljina
zaklanja sunce
uvala do ključne kosti
ispod tvog vrata
jedino utočište
Upotreba plodova
kada se sve sabere
u mom stomaku
nikada odsustvo straha
slika koja umiruje:
negde među makijom
kupujemo magarca
i nekoliko redova maslina
sadimo hortenziju
pred spavanje proveravamo
napuklost smokava iz bašte
otvorenih usta
u moru čekamo kišu
umesto bibera
ponovo sušimo mirtu