Probudi se pred svitanje, pilji kratko u zid, zatim svrne pogled kroz širom razmaknute zavjese i raskriljen prozor, u svjetlucavo jato zvijezda na rubu vidljivog neba. Uzdahne. Zažmiri. Ruku gurne pod gaćice.
Kompozicija teretnog vlaka tutnji prugom tik do te kuće koju su prošle godine unajmili.
Temelj kuće podrhtava.
Ostane ležati na leđima u od znoja mokroj postelji.
Mačka skoči s poda na krevet, njihova crna mačka, te joj stane lizati rame, uživa u tome, žmireći.
***
Kao i svakog dana mora spustiti rolete jer je sunce toliko jako da bi morala nositi sunčane po stanu ne uradi li to. Mora ih spustiti i zbog tog dječaka koji ima navadu muvati se uokolo, sakriti se zatim u staroj ruševnoj kućici otpremnika, i od tamo zuriti u njihov stan. Morat će reći svome partneru za malog. Neka razgovara s njim. Trebao bi učiniti to,
”Prokleta rupa, sve je tu naopako, sve je tu krivo urađeno”, rogobori dok iz frižidera vadi veliku, duguljastu lubenicu.
Objema rukama prenese je na stol.
Zatim iz ladice dograbi dugačak nož, visoko podigne ruku, i zabije oštricu do drške u meso.
Rasiječe je.
Bosonoga stoji na pločicama i liže sok s ljepljivih prstiju.
Pojede veliku krišku.
Odbaci nož u sudoper.
Koru baci u košaru za otpatke.
Ispere smrzle ruke pod mlazom mlake vode.
Obriše zatim prste o gaćice.
Sjedne za stolić u sjeni suncobrana na balkonu i čita knjigu koju je do pola pročitala preksinoć.
Sada se kompozicija teretnog vlaka valja preko pragova.
Čita zbirku priča, a nervira je što je knjiga loše uvezena, što se knjiga raspada, što stranice iz knjige… pička mu materina… ispadaju…
Na pod.
Živcira je vrućina. Živcira je i što je on onakav, s gipsom na nozi, otišao na policiju. Kao da nisu mogli pričekati da se oporavi. Živcira je i što nije htio da ga policija vrati kući, nego će budala platiti taksi. Ne želim da me susjedi vide u policijskom autu, rekao joj je.
***
Kad se vratio s policije, bila je u kupaonici. Sada čekaju da film napokon počne. Jedu lubenicu i razgovaraju o vremenu, o ljetu koje je tek počelo, a oni ne znaju kamo će za godišnji. I hoće li imati love za otići na more barem na nekoliko dana.
Ona ustane iz fotelje te se ushoda sobom.
– Upalit ću klimu, ne mogu izdržati više – reče mu s dovratka, samo s ručnikom boje lavande omotanim oko glave.
– Upali. Ja ću zatvoriti prozore i balkonska vrata.
– Pusti, ja ću.
– Nije mi teško – reče i uradi to.
Skljoka se natrag u fotelju, odbaci štake na pod i dohvati krišku lubenice sa stolića. Zvučni valovi dizelske manevarke u forsažu prodrmaju prozorska stakla.
Ona stane prekapati po stvarima na pisaćem stolu i regalu.
Zatim odigne plahtu s kauča.
Zuri u kauč.
– Kamo sam ga zametnula? – promrmlja.
On se zagleda u njeno dupe, a zatim samo odmahne rukom.
– Pogledaj ispod kauča, vjerojatno je ispod kauča – reče.
Ona se spusti na koljena i gurne ruku ispod.
– Da, evo ga… Gle prašine – pokaže mu daljinski. – U subotu ću usisati cijelu kuću. Zidove. Plafon. Sve ću usisati. Prozore.
Pa uključi klimu.
– Da sada ispečem kokice? – upita ga.
– Mogla bi, film će uskoro početi.
Gleda kako se gega prema kuhinji.
– Na proljeće ćemo potražiti novi stan! Ne mogu više slušati te vlakove! Ne podnosim ni taj miris! – vikne od tamo.
– Kakav miris?!
– Ma, taj smrad željeznice!
– Morat ćemo! Učinit ćemo to!
– Hoćeš pivo?!
– Jel imamo tamno?!
– Imamo!
– Molim te!
Ona odloži limenku piva i veliku zdjelu s kokicama na stolić. On otvori limenku i otpije gutljaj, zatim zagrabi presoljene i rastopljenim maslacem obilno zalivene kokice. Ona se baci na kauč te dohvati mačku s poda i spusti je na grudi.
– Znaš što sam sanjala jutros?
– Što?
– Sanjala sam da vodim ljubav s nekom crvenokosom nepoznatom ženom.
Tupo se zagleda u nju.
– Jel bilo dobro?
– Ooo… Nikad nisam osjetila takvo uzbuđenje i strast – reče.
– Ni sa mnom?
– Ne. Ni s tobom.
– A s nekim drugim?
– Ni sa kime… Nego, onaj dječak je opet bio tamo.
On teško uzdahne, vrhove prstiju zabije u arkade i reče – Morat ću razgovarati s njim. S tim klincem nešto jebeno nije u redu. Sutra ću se sakriti u toj kućici i dočekati ga.
– Iako je klinac, ipak ga se na neki način bojim, jer se ovaj put nije sakrio kad su nam se pogledi susreli – reče.
Film samo što nije počeo.
On reče – Stvarno?
– Jednostavno nije skinuo pogled s mene, a u naručju je držao malu crnu macu – reče zabrinuto, ali nakon kratke stanke i doda – E sada mi reci kako je bilo na muriji?
On odigne nogu na stolić i protrlja oči – Ah… Kao na filmu.
– Slušam.
– Na ulazu u stanicu me dočekao inspektor, mlađi lik u zdrapanim trapkama i majici s logom Iron Maiden-a, hahah, pa me sproveo do sobe na prvom katu, zapravo sobice bez prozora, s tamnosivim zastorom duž jednog zida. Zatim je lik povukao taj zastor…
– I?
– Zaprepastilo me kada sam ugledao lica s druge strane stakla jer su bila na svega pedalj od mene. Ta lica osvijetljena snažnim, bijelim svijetlom.
– Jesi ga prepoznao?
– Odmah.
– Siguran si da je to on?
– Sto posto…. Evo, film – reče, zavukavši prste pod gips kako bi se počešao.
***
– Što je to, neki omnibus?
– Pa rekao sam da je film rađen po knjizi koju čitaš ovih dana – reče i iskopa zrno iz šupljog kutnjaka. Odbaci zrno u pepeljaru. – Daj sada šuti.
Neću šutjet, ne seri, mrzim kad mi govoriš to! – podvikne i spusti mačku na pod. Mačka zijevne i sruši se na leđa.
Ostane ležati na sagu kao odbačena čarapa.
– Okej, sori, ali… – započne pa zašuti. – Pogledaj te divovske stijene, prirodu, tu rijeku… – kaže udivljenim tonom, jer i on voli provesti vikende na vodi.
– Koji likovi, bokte. Nimalo mi nisu nalik likovima iz priča. Ovi samo loču po kućama i birtijama i bulje u ženske guzice. Pecaju ili roštiljaju. Carverovi junaci su mi ful drukčiji u pričama za razliku od ovih u filmu koji su prikazani kao totalni debili. Nego, kad ćeš podići tužbu za ozljedu? Jesi zvao odvjetnicu? – upita ga.
– Rekla mi je da dođem u ponedjeljak u ured – reče te odloži praznu limenku na stolić. Zagrabi kokica.
– Hoćeš još jedno?
On svrne pogled s ekrana te se, žvačući kokice, zapilji u njeno međunožje. Napokon reče – Može još jedno… Ljubavi.
Ona spusti mačku na pod i krene prema kuhinji. No zastane kod balkonskih vrata i sagne se kao pokupiti nešto s poda.
Zuri u njenu pičku.
Zatim dograbi štaku i pokuša joj štakom zakačiti nogu.
Ona se smijulji, izmiče se…
Ručnik joj pri tom ljosne na pod.
On nastavlja mahati štakom, hihoćući se kao kakav manijak.
Ona se isto hihoće. Oponaša njegov ton glasa.
Tada im zastrašujući zvuk sirene vlaka i cviljenje čelika što struže o čelik propara uši.
Ona na čas zastane, zatim razmakne zavjese, otvori širom balkonska vrata te skamenjena ostane zuriti van.
Zatim dlanovima pokrije usta.
On zgrabi štake i prosto doskoči do nje: gleda kako se kompozicija zaustavlja, cvileći kao kakva smrtno ranjena zvijer…
Zatim njeno golo tijelo ipak zakrili zavjesom.
