***
Prvo sećanje je belo
Prva akcija je crna, to je stvarna akcija
U kojoj se ne bira sredstvo, i srola niz automobil
Duge ruke su gole, tvoj taksi je prazan
Ovo je četrdeset puta, kad uđe duboko boli
Žena kaže ne, muškarac ume i ne kaže
Dosije je otvoren, I blista na stolu
u igrici
Ja se ne opredelim, svira Hajde Jano
U mojoj glavi je istina i
Ona se ne zna – ona nema takmaca
Njena je tuga velika, dođi do Make Marija
Dobra sestro; tvoje je carstvo kaže i
U ruci drži ključeve
***
Neko te drži, iako nema potrebe da te iko drži
Da te iko pridržava, drži, pomaže ti
Da te iko umiri iako on sam nije smiren
Neko te drži, iako nema potrebe da se sa tobom priča
Neveseli tavani, Proleće Leto Jesen Zima
Zamišljajući mir kamenja na planinama
Iako te neko drži, tako je odlučio
Mala služavka se osmehuje dok joj govore da je njen vez najbolji
U veliku vodu uranja komad leda
A ljudi na obali vrište i drže se u zagrljajima
Iako nemaju čega da se boje, to je voda koja je daleko
Udata čarobnica je već godinama sakata
Na njenom ostrvu mali papagaji uopšte ne pevaju nego stoje potpuno mirno svuda
Kada je predavala ulogu rekla je „ovo i nije bilo moje“
Znajući da to tako ne ide, mnogi polude
Iako im se nikada ne postvari nijedan strah
zemlja
u kuhinji i u krevetu
mnogo puta je uzimano i lagano podavano
sada sa sinovima
od kojih jedan kosi dok drugi gleda daleko
možemo umreti u grobu
kao da si stegnula relikviju i da ti se urezala u dlan
znaš svaki prozor, znaš i da ga popraviš
ali nikada šta je on
obale se otvaraju ovako
humke ćute ovako
brda stoje ovako
I so se mrvi ovako
dok se devojčica i njen prvi kreću tunelima
u mraku ima osećaj njegovih ramena
koja će je natkriliti
I izlaze na planinu
huk i odjek naizgled gospodare
ali sve je bio mišićav blagi čovek
koji se prvi pokorio
