VLADIMIR ARSENIĆ
Piše u opisu da je vaš roman Prazne kuće hipermodernistički. Kako vi to tumačite?
DANKA IVANOVIĆ
Rekla bih da se može tumačiti roman iz različitih pozicija, pa tako i hipermodernizma, u onoj mjeri u kojoj govorimo između ostalog o fragmentarnosti forme, metatekstualnosti, upotrebi ironije. Naravno da svi ovi elementi mogu biti argumenti i za druge predložene teorijske premise kojim se do sada pristupalo tekstu.
VLADIMIR ARSENIĆ
U svom romanu koristili ste mnoge lajtmotive. Kako vidite ulogu kompozicije u ovako složenom tekstu?
DANKA IVANOVIĆ
Htjela sam napraviti mozaik, ali tako da svaki čitalac može na kraju sam da napravi svoju verziju istine o pročitanom, s dovoljno slobodnom, a nadasve kontrolisanom kompozicijom.
VLADIMIR ARSENIĆ
Ukratko rečeno, roman se kroz perspektivu protagonistkinje bavi sudbinom žena, odnosno ženskog porodičnog nasleđa. Koliko je danas, posebno u odnosu na ranije periode, ovakvo pisanje prepoznato kao važno? Smatrate li da smo napravili pomak kad je u pitanju prepoznavanje spisateljica i njihovog rada danas?
DANKA IVANOVIĆ
S obzirom na veliki stepen identifikacije koji čitaoci dijele sa mnom, rekla bih da je važno pričati lokalne, pa između ostalog i „ženske“ priče. Sigurno da statistika objavljivanja, čitanja, uticaja nije naklonjena autorkama, ali ne stojimo u mjestu. Na koncu, pravo na autorstvo jedna je od tema kojima se ovaj roman bavi i to nikad nije lak poduhvat, ni muškarcima, a kamoli ženama.
VLADIMIR ARSENIĆ
Ovo je vaš prvi roman i našao se u užem izboru za Ninovu nagradu. Koliko vam je to značajno? U kolikoj meri je to uticalo na čitalačke susrete s romanom? Da li su vam reakcije stizale podjednako i od čitateljki i od čitatelja?
DANKA IVANOVIĆ
Naravno da je značajno, što zbog podsticaja, što zbog vidljivosti romana, što zbog raznovrsnosti reakcija koje podjednako dolaze i od čitateljki i čitalaca. Međutim, nemam iluzije da je to garant budućeg stvaralaštva, ionako mi se čini da se koplja zapravo lome na drugom romanu.
VLADIMIR ARSENIĆ
Uskoro će roman biti predstavljen u Sarajevu, bio je predstavljen u vašoj rodnoj Budvi i u Podgorici, kao i u Beogradu. Kako vidite ovu vrstu regionalne saradnje i koliko vam je ona važna?
DANKA IVANOVIĆ
Presrećna sam zbog toga. Najviše zbog ljudi i nepoznatih knjiga. I prostora da se neki poznati gradovi očude iz ove nove perspektive susreta s publikom.
