DIJASPORA
Ponekad odem majci
Portret na zidu iznad kauča
Ne liči na mene i kad mene
više ne bude niko taj ugljeni
crtež neće moći spojiti sa mnom
Majka je uvjerena da sam to ja
to je moje pravo lice Ono
koje nikad ne vidim
Između moga i bratova portreta
je žanr-slika plavokose
Djevojčice u cvijeću, sa šeširom
s dugačkim vrpcama
Kaže da je to ona kada je bila mlada
I ja je onda vidim onakvu kakvu
Sama sebe želi vidjeti
Iako znam da ta djevojčica
nije ona
Brat te pozdravio, veli, i srče
Vrelu kafu Jučer smo se čuli
Pozdravi i ti njega, kažem
Nas dvojica se družimo
samo još u njenoj mašti
