MORE JE I DALЈE TU
Na vidiku nema pravih kutija
gde bih smestio vokacije vaših unutrašnjosti
Sobne pregrade su premale
orman od iverice trpi teret elektronskih uređaja
veš mašina navodno glumi vremeplov
mikrotalasna peć zamenjuje alhemiju
Ja rasparčan na vekove
nemam kutije ni za svoj okean
zemlja je podmukla
upije sve što dotakne
a voda: Ona uvek odlazi
tamo gde treba
u utrobu valjda sveta
gde pšenica ponovo biva izmišljena
kada se završi vreme
NEMA ZAVRŠETKA
Ostati nedovršen
i besmislen kao koštica na vrhu zime
u popodnevu tuđeg dvorišta
ili zgrade
Pratiti znakove u sećanju
koje ne pripada nikome: a ponajmanje tebi
Otići do jezera Otići do gradske biblioteke
gde se čuvaju geni svetske baštine
Platiti simboličnu cenu
radi simbolizma
a vreme će
načiniti sve ostalo
OBEĆANOJ ZEMLЈI
Dokle god se budemo sećali
poruke se neće menjati
gradovi će nestajati
ljubav ostati neprimereno ista
Mi sagrađeni od delova jednog trenutka
kao utopljenici
koji ne znaju šta je to smrt
svi će ostati nedorečeni
i more i zemlja i put
a tako rasuti po celoj našoj koži
sa naznakama
bolje prašine
ZEMLЈI
Juče sam u krevet legao na vreme
to je kažu dobra noć
danas sam shvatio besciljnost
i moranje tvojih očiju
danas sam shvatio
da sam ponovo ubio sebe
danas sam shvatio danas sam otišao
u sećanje
koje se još uvek dešava
sutra ću već napisati pesmu
to je kažu dobar dan
na kraju
zemlja je samo zemlja
cveće je samo cveće
***
kada za to dođe vreme
neko će se tokom noći prerušiti u belinu
i osvetliti put u šumi
magija će ostati po strani
sâma i zaštićena
