Rade Šupić, poezija

PANTEIZAM I DRUGI OBLICI SAMOĆE

Ćoškovi sa mahovinom koji me okružuju
preobražavaju se u tavanicu hrama

pri svakoj molitvi

Odsutan sam za okolne uređaje
gde se samo
najavljuju nesreće

Ključanje vode na sobnoj temperaturi
podseća me
na težinu jednog zaveta:

Želeo sam da budem vatra

a postao sam šuma

O meni će svakako
svedočiti požari

KAKO PISCI ZAMIŠLJAJU RAJ

Borhes je raj zamišljao
kao svojevrsnu biblioteku

Zbignjev kao radnu nedelju
od 30 časova

Kosovac kao cvetni vrt
gde se otkrivaju nova plemena

Možda smo zapravo
naše Bogove izmislili
dok oni pravi
umiru od dosade

KAKO PISCI ZAMIŠLJAJU PAKAO

666 večnosti
živi na dnu jednog levka
Tu ćemo saditi sezonsko cveće
i brati zemlju

Nema puno nezaposlenih
zato što su dželati najtraženiji

Na konkurs se javi
oko 50 hiljada stanovnika
Sasvim dovoljno
da se pokrije ceo jedan grad

Oni što ne budu primljeni
vrate se u svoj grob

i drže supružnike za ruke
do sledećeg plesa

INTUICIJA ZBOG KOJE SE SAVEST
PENJE NA VIŠI STEPEN

Stvorili smo legende o svetovima
o kojima zapravo ne znamo ništa
reč: papirus
samo želi nove propovednike
To sutra može biti Palmino drvo
prerušeno u rasvetu
ili kavez dnevne sobe
nepotpisana zbirka poezije
sa Festivala mrtvih
skeletni oblik insekata
koji i dalje
naslućuje novu eru
nezapisana misao o vulkanima
u predgrađu malog mozga
koja će već za pola veka
topiti stopala po Evropi

Stvorili smo legende o svetovima
o kojima zapravo ne znamo ništa
Reč: neznanje
u 18.49 posle kiše dobija
novog propovednika
On je dok ste čitali ovaj zapis
nabrajao
najnovije legende
a neko od vas je izgubio
možda ceo minut
života

SVAKODNEVNA UPOTREBA SMISLA

Kada obavim otkos
mravi misle: kraj sveta
jer je moje korišćenje sečiva nesavesno

Obično ne prođe ni ceo dan
a skupština izglasa sledeće:

skida se gromobran
naručuje se zaštita od čoveka

Neki ugledni mrav će 28. avgust
proglasiti
za dan žalosti

u zavisnosti
da li sam bio zamišljen
ili ne

KRATKO PISMO VANZEMALJCIMA

Mi Zemljani
ove godine obeležavamo dva veka
od rođenja Dostojevskog
isto toliko od smrti Napoleona

na ostrvu Sveta Jelena

u kavezu koji krvari našom voljom

Pritom nemamo
prave rešetke
niti znanje o prošlom životu

a samo ono spasava
kad se svetla ugase