Zemlja
Čujem majčine povike iz bašte.
Gledam je pogrbljenu u crnini dok zaliva biljke.
Onda, pogled usmerim na moje noge.
Cevanice i listovi u crvenim tačkama,
mnogo komaraca i mrava.
Spuštam pogleda ka mojim stopalima.
Ona su, možda bih ja tako voleo,
sjedinjenja sa zemljom.
Osećam energiju, toplinu zemlje,
ali i ona je crna.
Opet dižem pogled ka majci.
Sada je uspravljena al’ i dalje mala.
Naleti vetra se igraju sa njenim crnim pramenovima.
Prilazi mi, priča kako je luk proklijao,
osmehujem se.
Sledećeg trenutka uz veliki napor i vrisak
skačem i zabijam glavu u crnu zemlju.
Uživam dok mi se usta pune njome,
a majka u crnini kuka.
Vrbas
Magla u gradu
oktobar mesec i tihovanje
opada, opada
odnekud zvuk gitare
otpadajte
Neuk uz ritam
skitam
skitam mislima
otpadam
istina
Taj grad
ona
dani davni i divni
vratih se
silni!
I evo me
mislim i mislim
odnekud ona
u misli
vrisni!
Polusvest
Podigao sam roletne,
te gluve noći
sanjah ja pretke!
Bili su stari.
Obrve sede i mrke bore,
izrazi lica koji mi zbore-
ko da mi prete!
A noć je bila glupa i gluva,
vetar grane povija.
Prete oni il’ preti zora,
zavičaj mi zauvija!
Gora il’ njiva?
Pa tako slušam,
slušam ja kišu a vjetar njišu,
pa me đed zove!
Sa gore ja videh planinu,
il’ to u njivi sanjam divljinu,
uspomene kore!
Ah, i tada vetar-predak
dunu-vrisnu, oblak odlete
ja ustah Bože
i san me prođe!
