Iščekivanje
1
ti i ja se dobro poznajemo
ja međutim prolazim kroz trsku i šiblje i
samo što nisam postavio opremu za roštilj na čistini
uzimam dugačku viljušku iz vojnog ruksaka
posežem za lukom krastavcem i komadima mesa
spakovanim u providnom najlonu
oh ti komadi
oni se presijavaju
oni nisu začinjeni kasno si mi rekla i dan je bio oblačan
nisam ti poverovao da ćemo zaista otići
kasno je oprosti mi ali sada sam zaista spreman
zauzeću pozu roštilj-majstora
sešću na malu stolicu na rasklapanje staviti naočare za sunce i salmnati šešr
popiću još i čašu žestine
i sačekati da so prodre u svako mišićno vlakno dok se ukus do kraja
ne preobrazi
uđi sedi pored mene
dan je nikakav
ali gostićemo se svežim mesom
pečenim na sakupljenom granju
mokrom od jučerašnje kiše
2
gledam te kako po dnevnoj sobi mlataraš šrafcigerom
u tvojim rukama on zadobija prirodnu eleganciju floreta
ali police su postavljene stvari poređane i ne razumem zašto još uvek
njime mlataraš
ljubavi
moram da ti priznam
užasno se plašim građevinskog alata burgija testera lenjira
špakli
ali posebno šrafcigera
police možda nisu sasvim zategnute ali drvo takođe mora da diše
sedi odmori se
nasuću ti hladnog soka od limuna i doneti tvoj omiljeni kolač sa višanjama
o znam da voliš i druge slatkiše
ali višnje su sada u sezoni i sasvim dobro će nam
prijati
3
govorim ti iz čudne nespremnosti
čitao sam pesnike koji su tako laki
da se njihova rečenica umotava sasvim neprimento
oko predmeta
ne mogu da se saberem
niti tako nešto priželjkujem na duže staze
preturam se iz jedne dnevne sobe u drugu ulazim u poluosvetljena
predsoblja i ljudi me dočekuju sa torbama prepunim đakonija
mentol bombone piškote sa slatkim višnjama čaše ceđenog soka
llimunada i šećer tacne sa zavičajnim motivima
nije mi jasno šta se dešava
okružen sam licima koja mi se obraćaju
raširenih zenica
pružaju ruke i stiskaju mi ramena stare žene me ljube u usta
kao da je to sasvim normalna stvar
gledaj tu lavinu slika
sve se pretura preko tebe i mene sve nas odnosi niz
duboku ponornicu uz poskakivanje i ciku rodbine
tepisi i draperije heklani ukrasi dobronamerne uvrede i porodične
pretnje
gde smo se to našli ko nas je ovde doveo
nije li delez pokušao da nam objasni ovaj pljosnati svet
sve se nadovezuje jedno na drugo
sve svemu daje značenje
seoska furuna i frižideri marke gorenje
nema smisla
nema dubine
čitav ples u crnim gumenim kaljačama po zapuštenim
gradskim ulicama
govorila si mi ali nisam te razumeo
u svemu tome želeo sam da prepoznam stvarnu radost
ali je tako malo ima
tako malo
volim te ali ti se ne mogu ovako obratiti
(iz neobjavljenog rukopisa “Jastog”)