NEPRISTAJANJE
za Jelenu
1
nisam danas došao
kako bih ti bilo šta učinio jasnijim
ljudi izlaze na ulice i spuštaju stopala u ravnomernom ritmu
sa asvalta se podiže oblak prašine
toliko odlučno oni koračaju
gledam te iz daleka
svet se kotrlja u neku zagušljivu močvaru i mislim da ćemo morati da ga
sasvim raskopamo kako bismo u njegovm središtu pronašli
živo srce
na nebu sijaju zvezde
pored nas koračaju jednaki ljudi
neko izdvojen sa proplanka priprema neoprostivu omču koju potajno navlači
na čitavo jedno pokolenje
hoćemo li prepoznati njegovo zgrčeno lice
i kada se među nas spusti
ništa što nam se približava sa horizota nije lako
mi smo možda slabi
a možda nas ništa
neće odvratiti.
2
nebo je oblačno
celu noć se nad gradom obrušavala kiša
i sada mislim da će nastaviti to da čini
vrhovi grana se pokreću u neočekivanoj i rasejanoj igri
ali njhovi su zamasi vezani za stablo
stablo za koren
koren za zemlju
želeo bih da se krećemo poput kiše
da dolazimo iznenada
da se obrušavamo preko svega
i da nemamo jedinstvenog središta
na krovu zgrade nekada su postojala vrata
a sada više nema vrata
3
čujem kako šefovi pišu knjige u kojma nas uče kako da razumemo šefove
ali šefove nije potrebno posebno razumeti
njihov posao nije različit od posla bravara, varilaca ili švalja
svaki put kada nas uče razumevanju
uče nas kako da se pokoravamo bez opiranja
zato strpljivo prihvatajte njihove pouke
u njima nema ničega što bi nas moglo obeshrabriti
jer one kažu
svet koji smo izgradili se urušava
ne možemo ga održati bez vašeg pristanka
i polako radite
na nepristajanju
4
promatram stvarnost kroz proreze koje mi disciplina omogućava
nisam rasejan
i ono što ne znam želim da naučim
i ti
nemoj da te bilo šta omete da saznaš kada ti je nešto nepoznato
svet je ispunjen rastresitom žestinom
nikada nećemo uspeti da je razobručimo ukoliko ne budemo saznali
kako je zatvaraju
u posed
svako je nasilje mehanizam
svaki mehanizam je sačinjen od mnoštva pojedinačnosti
umesto da se rasipamo u besu protiv mašine
naučimo da je sastavimo
i rastavimo
5
posmatram narandže i limunove koje si ostavila u posudi na stolu
dan je pretopao ali su one odložene u hladovini našeg vrta
njihova kora je zategnuta i puna soka
ona se blista poput razgovetnog blaga za kojim još uvek možemo posegnuti
čujem te kako koračaš u drugoj sobi
prolećna tkanina lagano dodiruje tvoje preplanulo telo
ti si citrusno voće uraslo u moj svakodnevni rad.
nemoj se iznenaditi kada se pred nama podigne nerazgovetna najamnina
sa namerom da nas razdvoji od predmetnosti koju stvaramo iz samog središta sopstvenog bića
ovo vreme bi želelo da nas opovrgne
svakog časa
neka postupa kako mora.
postojimo:
još nije kasno ni za šta.
6
biti reka
približavati se reci
ulaziti u razgovor i postepeno postajati voda.
ne zaboraviti svest
i umesto komplikovanog ogledala proizvoditi
uverenje u neograničeno.
nešto kasnije
prostor je ispunjen rupama
nije progrizen niti ga je plamen oprljio
fantazija jednostavno stvara procepe
u stvarnosti
i sve remeti.
stvari bi trebale da nam se same povinuju
ali je u pitanju lukavstvo
njihovo pristajanje na jezik
sa nama nema nikakve veze
osim što nam se tako useljavaju u grlo.
disanje je hranjiva rabota
i vidim te kako se prepuštaš tihom ritmu
niko ti ne može oduzeti
tvoje proteklo prisustvovanje
ali to je premalo.
pogledaj:
sve je u plamenu što smo ostavili
da nas neprimetno uzdiže.
potrebne su nam dakle
barikade
i pesma koja će ritmovati akciju.
jednaki smo.
ništa nam više ne nedostaje.
7
topao vazduh izlazi iz mojih pluća i meša se sa prozračnom vlagom
proleća
ukoliko ustanem da otvorim vrata kroz njih će pokuljati
bezbroj novih informacija
moramo biti pripremljeni na dvoboj ali ne smemo trošiti stvarnost
koju nismo sami stvorili
niko nije na našoj strani
ti i ja smo na našoj strani
ispred nas je neprobojni zid
budimo bršljan
budimo pesma koja dolazi iz grla
partizana
