lutka ne bi trebalo da vjeruje snovima
imala si 12 godina
kad je moljac položio jaja
u tvoju punđu
sa svojih 37
spavaš otvorenih očiju
a budna gledaš poluotvorenih usta
zjenice ti posvijetle
samo kad piješ čaj sa majkom
ili trčiš za sestrićem
tad zaboraviš na svoju opnu
i na košmar u kojem ona puca
a tebe ostavlja golu na trgu
ispred svih koji te upoznaju
ne želim da ti rodim dijete
koje će ličiti na mene
gledam te kao što se gleda sopstvena trpezarija
kroz prozorsko okno, kad se izađe na cigar
u meni na tiho podgrijavaš nadu da je
sve što smo uglavili između ovih opeka
u predvavilonskom skladu
sad nam ne treba nam dijete
koje bi ličilo na mene
već zumbulov pupoljak
čiji smijeh privijamo na rane
dok nas grebu ljuspe na njegovim prstima
a meni treba da me ponosno nasloniš na svoje tijelo
uglaviš bradu u moje rame
i da ga posmatramo kako raste na suncu
kao što gledamo svoju trpezariju
kroz od toplote zamagljeno staklo
kad izađemo na snijeg da izdimimo po jedan
tržište rada nije okrutno
ako imaš prijatelje
glasam za partiju
čiji lider izlazi u istu kafanu kao ja
za doručak naručujem šolju cikorije
i jednu pomorandžu
muzika putuje do radio prijemnika
iz studija na jezeru
čuje se bez krčanja
samo kada pada kiša
pod uslovom da je antena
okrenuta ka bloku 5
kad smo već kod bloka
volim taj kvart, zbog
priče da ne moraš da izlaziš iz njega
ima sve –vrtić, bolnicu, školu, banku, bolnicu
prodavnicu
i puno drveća
programer Dušan je živio u iznajmljenom stanu
na posljednjem spratu solitera do bolnice
pričao je kako će da ga kupi
i otvori radio Svetionik
mene će da zaposli kao spikera
za platu od 1024 eura
ako me slaže
uvijek mogu
da se zaposlim preko stranke
Fotografija: Emil Šabotić