***
Srećemo se u nepravilnim vremenskim razmacima
I na različitim mestima koja su jedna od drugih
Udaljena jedva nekoliko stotina koraka
Ali ono što je isto i što se ne menja
Uvek je između tebe i mene
I uvek je unutra
Ponekad se kiše spuste kao zavese
Ponekad se vetrovi na ulici razbaruše
Ponekad pločnik od podzemnog sunca upekne
Ti se provlačiš između nepomičnih statua
Između nejasnih silueta koje se kreću
U svim mogućim pravcima
I ja pomislim da si bosonoga
I vidim te tada
Kako dodiruješ vrhove neizgaženih trava
I kako oko tebe buja najnevidljivija ljudska priroda
Iza tebe vrhovi planina
Iza tebe trgovi ispunjeni stihovima
Iza tebe obale na kojima rashlađujemo stopala
A iznad mene jedna je soba
Kao mali zaliv između dva oblaka
I spiralna stepeništa koja nas tamo odvode
Ali mi se popnemo
I iznad toga
***
Meni su poznate ove izmaglice
Kad stopala se sretnu
Sa sopstvenim
Tragom
I sa potiljkom sudari se lice
Kapljicama orošen
Nedovršen rastače se svet
U opipljivost pod iščitanim dlanom
O, neka sam proklet
Kad videh sunce kao kuglu
I upoznah oblik koji svetlost šalje
Svaki moj pogled
Sad izvrgnut je ruglu
I sve što je daleko postaje još dalje
***
Ja nikad nisam postojao ni živeo na ovoj zemlji
Neko sličan meni hodao je među vama
Koji ste kao i ja izmišljeni
Vreme je okvir za nanošenje slika
Ruke su četkice koje umačemo
U tela i krv ljubavnika
Svet se rastvara
Kao strugotina ljušti se koža
Voda u beonjačama pišti kao para
I bez noža s riba odvajaju se krljušti
A onda se desi
Neki pogled dodir ili reč
I u drugom se prepoznaš onakvim kakav jesi
***
Dok sam se peo uz uklesano stepenište
Svetlošću žutom isijavale su
Stene
I kao vosak slivala se voda
U kapi izdužene
Kad sebi si najveća tajna
I najskrivenije od svih odredište
Samo u snu teškom sa sigurnoćšu se prohoda
I u beskrajna hodočašća svaka misao krene
Negde na kraju sna preduboka
Sa pokidanim okovima i zvezdom na čelu
Otkidam se od kamena kad pred sebe stanem
Kao svetlost – izlećem iz oka
I kao rana se otvaram
Na telu
Zahvalan vodi… I vazduhu koji udahnem
***
(o nastajanju pesme)
To nikad nije stvar moje volje
Osećam se bolje
Kad me iz vedrine kišne kapi poškrope
Kad zrak se svetla kroz oblačnost probije …i sine!
Uznemire se ptice
Na zadnje noge crn konj se prope
Glasovi i znaci dobili su oblik pijavice
Ovo su moji kovitlaci!
Zla je reč
Kad odvaja me od tla
A ne znam gde će da me izbaci
***
Sve se već dogodilo
I ja više nemam o čemu da pišem
Krvotok je korenje svih otkinutih reči
Koje su klijale u tami sa crnim
Hlorofilom
U najtišem času svetlost se upija
I samo je cvet u dosluhu
Sa silom
U meni zveči velika praznina
Mene rezonanca tela
Ubija
Zar ne vidiš kako se urušavam u sebe
I bivam jedna pukotina
Cela
***
Bude… kao da sanjam
A ništa ne bude od toga istinitije
I kada kaže – Dođi, da mi budeš bliže
Kao da se od hladnoće sveta sklanjam
U njene ruke od vatre
Toplije
U srećan pogled koji se ka meni diže
I kada bih morao u ovom otići trenu
Samo bih sećanje na njeno lice
Poneo na put
Jer voleo sam jednu neobičnu ženu
I nikada kao u zagrljaju
Te dvojeručice
Za života nisam bio ganut
***
Imaš običaj da osmatraš prostor
I to uvek iz nekog svog ugla
Sa neke stolice ili fotelje na koju si sela
Sve dok ne osetiš da od svih mesta koja na svetu postoje
Ti u tom trenutku treba da budeš baš tu i nigde…nigde drugde
I dok čekam da se to desi
Dodirujem ti lice
I kolena
I ruke
I ramena
I gledam te u oči kao što se gleda u izlazeće sunce
U toj sobi
Na ovom svetu nenaviknutu
U kom si od svih moje najveće čuđenje
***
Gde god da kreneš prati te drveće… a evo jesen je
I neoprezna sunca zapadaju u krošnje
Kao u visoko postavljene zamke
I sve oko tebe krvari u nijansama zlatne i crvene
Za levu ti se cipelu zalepio list
I kad stigneš kući iz vlažnih se šuma izuvaš
I biraš najbolji položaj pod zvezdama za počinak
U jutarnjim časovima osetiš kroz maglu
Da protežu se ruke grube i čvornate
Kucaju na okna
Po crepovima stružu
I spuštaju se niz bakarne oluke
Ali ne mogu da te dohvate i još ti se ne ustaje
Možda sam dalek u ovaj sat… pa ipak
Osećam… kao da si me rukama
Obujmila
I da nisam čovek bio bih tvoj hrast