Beg od oluje
I danas
u nevreme
zrno grȁda pod jezik stavljam
da prođe,
što pre.
Januar
Hladni januar.
Ili januar
sa stalnim epitetom.
Raspao sam se
tačno pre sedam dana,
tri hiljade i osamsto dinara,
minus dva kilograma
i nijednog kilometra.
Sad mi se januar
besplatno nudi
a ja od njega nemam
ni povraćaj novca,
ni sastavljenog sebe.
Čudno je
kako govore da
mraz lakše dotakne kosti
gladnih, tankih.
Ja ne osećam ništa.
A sneg je.
I januar bez boje.
U utrobi nosim prašinu
Well I guess I’ll see you next lifetime
Maybe we’ll be butterflies
I guess I’ll see you next lifetime
That sounds so divine…
Mesec smešno pozira.
Ćutimo Erika i ja.
Priželjkujem
da ispod prozora ulični sudari
izazovu globalnu katastrofu.
Njoj je svejedno,
a ja sam živa.
U utrobi nosim prašinu kosmičku,
svu nezačetu decu.
Možda svime što moglo je biti
apokalipsa dobije na težini.
Krvotok noći
oslikava put asketa.
Odbijam da poverujem
da se nigde vani ne vodi rat za moje oslobođenje
dok zemlju pritiska
svaki ugao kuće.
Jezerkinje
Jezero Gazivode.
Gole devojke
i venac belog luka
okačen na vrata splava
da se đavo ne prevari,
da ne svrati
ispod strmog brda šume.
U najboljem slučaju
možda silazeći
zaradi upalu mišića.
Površinom jezera
među dalekim kupačima
pluta olupina smederevca.
Mladići iz Raške
čitaju se naglas
i povremeno
kratkotrajna kiša
ometa parenje vilinih konjica
nad ogledalom.
Uveče
pred vatrom
par zelenih očiju,
zakruženih surmom
ko mesec tamnom noći,
poigrava u želji.
Seoski se mangupi
dok devojke spavaju
prikrali
i venac belog luka
bacili u vodu.
Drugog se dana
devojke
momački provodile,
uz Bukovskog.
Ratne atrakcije
Ribe
u kraterima od bombi.
Bare neisušene.
Neko se igrao rata.
Neko se,
sada,
igra relikvijima rata.
“Dobro došli!
Možete kupiti kašike
od jedinstvenog metala
koji nam je rat sručio
na glavu i polje!”
Kašika koja te hrani
iz ruke je koja ti pokriva oči
dok tražiš svoju istoriju.
I zemlja ćuti.
I pre
i posle.
I sad.
Možda se otvori sutra.
Navodnjava se minsko tle
nogama ljudskim.
ćuti zemlja,
rastu bombe,
čovek živi.
Zelena podloga na stolovima kazina.
Kocka
neutralnog neba
ponovo će biti
bačena.
Ratovi će sejati
buduća turistička mesta.
I gledaćeš
u oči monaha
i videćeš
kratere od bombi
i u njima
ribe.
Kao kočija sa jedrom
Kao kočija s jedrom
ne odmičem daleko
uz zabludeli vetar.
Čuje se lomljiva ukočenost,
precenjena opterećenost.
U nekoj kutiji
sat produžava puls
moje umorne ruke.
Kao borova igla
na površini vode,
zagledana,
ne uspevam ubosti
dno.
