Penelopa
U najbezbrižniji noćni čas, kada se mačke
izvrnu na leđa i podvrnu šape kao pečeni prasići
svoje papke, i kada se sa radija čuje neko
kako izgovara nešto ispod glasa,
šapatom upripodobljenim svečanoj samoći
rasutoj po stvarima kao mirišljavi puder,
da napravim pokret, besprekoran i divan,
podignut toplim dahom tela,
u odmerenoj sitosti i otmenosti,
kao vlažni miris prokisle zove u cvetanju
podignut mlakim vetrom maja,
u precizno vođenom luksuzu,
svom sačinjenom od mere što nadilazi
potrebe rada, proletarijata, naloga
nagona; u odmerenoj sitosti
da pronađem te stvorenu
u raskoši, visoko, da pronađem te stvorenu
od mesa krvi nerava nepokolebljive stvarnosti,
visoko na tronu gde stoluješ
kao jerarh
nepokolebljive stvarnosti,
dok kroz blago rastvoreni epitrahilj tvog bademantila
gledam tvoje telo
zacakljeno od nabubrele mladosti,
tvoje sise i tvoj blago isturen stomačić
(sa slepim pupkom navrh njegovog glatkog čela),
i tvoju sočnu mesnatu pičku
kako se migolji među primaknutim butinama
kao da žvaće šaku badema,
da pronađem te stvorenu,
izopštenu
iz preklinjanja,
nada i molitvi, svu nepokolebljivu i
oslobođenu u svom stamenom čekanju,
visoko na tronu našeg mita
koji se zove ljubav.
Zombilend
Ona rađa tu strašnu bebu,
i zove je imenom nebeskim.
Ona rađa tu strašnu bebu,
i sve ponavlja,
sve ponavlja,
sve ponavlja.
Kao da gladna
budi se iz sna
usred noći – transformisana
neumoljivim nalozima prirode;
otupelog uma,
podivljala ne, jer bleda,
vođena tek glađu,
da komšiju svog,
svog sabrata u snu
zagrize,
komad mesa da mu otkine,
prema liku svom da ga načini,
virusom svojim
da ga začara.
Da grozu razbudi u njemu – ne,
namesto ljubavi – ne,
da mladenci odvažni sad budu,
jer na ivici otpora
svi strahovi prestaju(1) ,
te u bolesti oni,
užasno izjednačeni
ka oltaru Boga Otca,
lagano stupajući,
zaražena svoja tela mlitavo vukući,
Ka uporištu da krenu,
Da bebu svoju sačuvaju za neki novi dan.
da glad ih zajednička venča vo vjeki vjekova amin.
Kako vremenske prilike stvaraju monstrume
Nindža u parku, s nogama postavljenim u blagi raskorak(2) , kuca poruke na mobilnom telefonu, progvirkujući povremeno kroz prorez svoje crne fantomke. Njegova postura tela upućuje na istinu o nesumnjivoj fizičkoj spremi(3) , i sa blagom – ponekad sasvim naizgled drskom – nametljivošću svedoči o strogoj disciplini koja je interiorizovana u njegovo biće kroz godine i godine posvećenog školovanja i, neretko, mučnog odricanja i vežbanja. Najednom, muva mu proleće pored nosa. Nit’ je čuje, nit’ je vidi… On je oseća svim svojim sopstvom, na način kako to samo jedan nindža može osećati jedinstvo sa svetom oko sebe u skladu sa svojim istočnjačkim odgojem. I dok sanja(4) u sebi kako joj – razdražen pomalo podnevnom vrelinom ranoavgustovskog sunca – kao kakav radoznali dečak, kida krilca, pa se sa tako onesposobljenim bićem igra kao mačka sa mišem, pre nego što je jagodicom kažiprsta izmelja o sopstveni dlan, njegov je mir ipak, u načelu, neokrnjen i celovit.
Na Rimokatoličkom groblju
Pogledaj ih! Kikoću se kao deca.
Progvirkuju iz svojih rupa,
u pročelju Malerovih simfonija,
cveće sitnih
belih i žutih
i bledorozih
i otvoreno blagoplavih cvetova,
između zlatnih cigala kaldrmisanih staza,
golicaju me po tabanima kao prkos,
a sunčeva svetlost meka i žuta kao izgubljeni eho…
Pogledaj ih kako se raduju suncu dok
okopavam i plevim čudne bašte
u nižim sferama svoga neba,
moji anđeli s nogama uvezanim žicom,
moji anđeli gladni pšenice,
i svetkovina. Oni prvo stidljivo, pa potom
malo slobodnije,
uskaču u svoje oblike,
u svoj tango. Zaljubljeni, uprkos
svome polu i smutnom vremenu, u razloge svoga postojanja;
i neće se istrošiti jedino ako se ne suprotstave
vatri u kojoj će sagoreti:
jer oni su morali umreti,
da bi malo živeli.
[1] Jer po marginama otpora svi se strahovi raspršuju, onda kad prepuštanje biva konačno, u lik sve istosti užljebljeno i netom zaboravljeno.
[2] Jedna skoro sasvim supermenska pozitura.
[3] Nekome bi ovo delovalo kao vulgarno prikazivanje fizičke dominantnosti alfa mužjaka.
[4] Dok mu na trenutak kroz svest proleti misao, kao majin veo u koji je povijena njegova trenutačna slabost.
