Ljetna
Opet umiremo
Na Žižkovu sa obećanjem
Da ćemo sutra biti operisani od
Toga što nas tišti
Na Mariahilfeštrase
Držeći se za ruke u novim tenama
Na rubu Istanbula
Mislili smo žurno doći s kraja grada i zaustiti
A ostali smo tiho u lošim sobama starih studentskih domova
Hoşgeldiniz
Umiremo u Amsterdamu, Eindhovenu, Malmeu,
Bad Belzigu, Bad Hussenu i Bad Schweizu
Tek malo zvuči kao da postoje
U njujorškim stanovima za previše para
U usporedbi sa time koliko vrijedi smrt
Ma umiremo i u Maglaju gdje kiša pada smrdi
Pa maline pod avionom budu blatnjave
Umiremo a nad nama šiljate zube iz mračne dubine mora pokazuje Evropa
Otkud tamo pa ubila je Eris golim rukama
Udata je za novog diktatora i besramno naziva sebe feministkinjom
Ne bavi se glupostima
Vuče za sobom balavog sina u samtanim hlačicama
Nije ni prkosna ni ponosna od sna
Put
Na Međunarodnom aerodromu Tuzla
Gdje kombi Hvala d.o.o. čeka
Strankinje bez jezika dijasporu bez
doma studentice bez grudnjaka i
Profesore i književnike bez
Iluzija
Postoji portal sigurna sam
Lako ga je naći on ima oblik jednog
Roskastog zida i na njega je naslonjena
Jedna lopata
Na oluku piše open
Otkrila sam ga u ljeto 2018 i
Ne bih ništa posumnjala da se
Roj muha nije odmarao samo na toj strani zida
A ona čak nije bila ni u hladu
Bilo ih je osamdeset i svaka je
Zauzimala pravilnih par centimetara kvadratnih
Svog prostora
Muhe se tako ne ponašaju one se bahato bore za svoj prostor
Pokušala sam proći, naivno prstima prelazila
Preko grubog cjelodnevno malterisanog zidića
Ne bi li našla
Ispunjenje svojih snova dakako
Pržilo je travu i vazduh a iz kombija mirisalo na Karaulu
Vozač mi je namignuo
Bit će vremena za to rekao je
Izgledao je kao da me može prevesti gdje želim
Studentska
Dobro večer.
Ova neobična sesija
Naša dva dželata
I tri bubamare
I nas dvoje
I gospodin savjetnik
Pa to je sasvim blesavo
A i kako će biti sa tobom
“Drago mi je da se odvija na ovom kauču gdje ste se upoznali”
Klatio je prvi dželat prekrštenom nožicom
“Daje ovoj sesiji poseban vajb”
Bubamare su flertovale sa savjetnikom
Jedna mu je čak donijela i kahvu
Evo za našeg uvaženog gosta
Hihihi pihihi
Ja sam pisala pjesmu i gulila lak sa palca
Nismo bili sami a tome sam se nadala
Ti si možda zurio u prazno
Ne znam nisam htjela da te pogledam
Šarlatani
Na njihovom su balkonu
Tri feniksa
Sletjeli su tu u neznanju
Da će im vatra biti spriječena
Da će zauvijek ostati zapravo samo ptice
Jer će ih šarlatani zatvoriti u krletke i reći
Svaki ponaosob
Da da to su vam moji feniksi
Moji feniksi oni bi da lete
Ali zašto kada evo
Mogu biti vatra
A zašto bi i bili vatra kada mogu biti moji
Mogu biti i vaši dođite ispred zgrade
Iznijet ćemo ih na balkon da ih vidite
Ah ti šarlatani
Da im feniksi umiru
Stavili bi ruku preko nosa i protisnuli
Zašto neko ne ugasi ovaj grozni požar
