lučenica pura
istrčaše đavli
s urocima svojim
i na miru ostaviše
kuću okrštenu
ne podnose lučenicu
što je baba sprema
nedilja je
ni orat ni kopat
šporet hukti tilovinom
dušom dim se puši
muško tu se znoji
dok u zdjelu gleda
lučenica pura
pobijedit se treba
did, ćaća i striko
neumorno grabe
ja za njima pratim
a baba zaliva
kad se ona zasitila
niko i ne pita
nogom ritam daje
nota ne poznaje
crna tava i marama
baba stara mučenica
rado trpi, igra, pleše
kad je pura lučenica
ne meziš
već tu ždereš
gladi nezasita
meza sitna al je bitna
neva ljuta nek ne luta
sunce evo zazvizdalo
bela tek se zabilila
ni adute ne znaš brojit
sedan, osan, devet
brez zvanja i bez znanja
sidiš tu ko kaputina
kući ideš pješke, štopom
T za lule, L je tele
stoj!, stani
zar ne vidiš kako
gusto i kroz granje
sprema nam se
nakvo
sranje
trava Iva
mlado ludo, to do podne spava
pa izlaze vani, ta đe im je glava.
dica drogu puše
u kafu im meću.
crnog soka pijem
drogirat se neću.
trčim svojih
stometara dršće.
zajahavši zebru, jasno stižem kući.
pod jorgan-planinom
sanjam kamione.
baba prdne
ispadnuše zubi
kupim žurno šuškave bombone.
did ne zna ni godišće svoje
niže duhan
vijenci se ne broje.
na kraj sela udari me šporet
trava Iva i od mrtva
učini me živa!
