DEVOJAČKI SAN
Ne želim biti priključena na horizont nade
kao na aparate za disanje
hoću da plivam u smeru suprotno od čekanja
rob možeš postati i u kratkim sigurnosnim
susretima olakšanja
vidim te kroz par godina kako ležiš na nekoj plaži
u bikiniju i piješ šejk, kaže mi on
pusti pisanje
moraš živeti masnije, riblje
ne možeš tek tako postati riba, riba – pesnikinja
u podnožju ovog niskokaloričnog i beskvasnog sveta
svojim oblinama ne smeš mahati kako bi drugima
ustupila surovost koju si predodredila za sebe
ne uživljavaj se u ulogu hranitelja nevinih napaljenih
golubova
oni će poleteti, pa će poleteti
ne zaboravi, ti si od onih koji
su najviše skloni padu.
LEDENI MISIONAR
Pod njim znojila sam se dugo
a svih tih godina živeli smo pod
Alpima, gutali sneg i živeli od
vlažnosti
svaki prethodni osećaj toplote
terao me je da se uvek iznova
otiskujem u hladne predele,
oštre površi
da vatri unosim novo značenje
gledala sam ga kako bi spuštao
kockicu po kockicu leda
u čašu sa punim staklom i čekao
da se vinjak i led sjedine
da izgube na osećaju nejednakosti
i počnu da teku niz njegovo grlo
tako je posmatrao i žene
znao je da ako im ne bude
davao dovoljno leda
one se pod njim neće dugo zadržati.
KOSOVKA DEVOJKA
Rekla mi je:
sve dok si tako predana u ljubavi
stizaće ti poruke iz svih krajeva sveta
imejlovi iz drugih vremenskih zona
stizaće izvinjenja
nežne reči preobraćenih
stizaće zakasnele reakcije
lične istorije
otvoriće se teme koje si zatvorila pre deset godina
tvoj inbox ličiće na deponiju kajanja
ako nastaviš da ćutiš
ugušiće te zadah žudnje
tvojih bivših dezertera
zato bar olakšaj sebi
i dodirni ekran
oni ionako neće znati
da si ih pomilovala.
TERORIZAM NEŽNOSTI
Nikome nisam ostala dužna
ničiji jastuk nisam napunila čekanjem,
pa nestala
mogu sasvim mirno da spavam
na drugim, zamišljenim telima
i da se ne zapitam
zašto neka tela nikad neće biti zamišljena
a mogu i da se otrgnem za jednu noć
i stopim se sa čoporom vernih pasa
ali kako bi tada bio tužan moj život
neprestano lajanje.
A SAD ZBOGOM, I HVALA TI
Nisam se nikom predala do kraja
a predavala sam se često i bez zadrške
satima
danima
noćima
verovala sam da drugima nešto otključavam
za sebe smišljala uvek novu bravu
rekao si
da me ne bi trebalo nikad lišavati patnje
jer od toga samo jača moj poetski izraz
znam
jednom ćemo se sresti ovlaš licem u lice
kad na našim telima budu utisnuti kalendari
sasvim drugačijeg računanja vremena
kad ni ja više ne budem pesnikinja
s kojom je bilo i lepo i korisno
provesti jednu nezaboravnu noć
zato što sto sam radila u korist
tuđih besmrtnosti i bila tu
da još malo odlažem
ono što će se pre ili kasnije desiti.
Priredio: Željko Belinić
Fotografija: Ivan Božić
