Ne znam tko mu je oduzeo desnu stranu ni zašto.
Ali djed izgleda kao Kosi toranj i boli ga desna noga i ruka i iz usta mu curi slina. Spor je i ne može stići dalje od dvorišta. Mater kaže da je to zato jer ga je šlagiralo. Kad te šlagira, onda ne možeš ništa kao prije, i ruka ti visi, i iskrive ti se usta. Meni je glupo da je to od šlaga, i mislim da ona to kaže onako, da me se riješi, ali ne kažem ništa.
Od kad nema desnu stranu, djed je opasan.
I kamenjem gađa djecu. Djeca me nekad nagovaraju da im uberem breskve iz djedovog vrta i donesem, ali ja neću jer bi me on ubija. Tako im kažem i onda se sa mnom nitko ne igra.
Dok je još imao obje strane, djed je isto bio opasan, ali puno manje. Ako bi dobio na kartama, kupio bi mi Pipi u staklenoj boci i podigao me visoko, visoko, sve do neba. Gore, listovi loze u odrni bili su zeleni s plavim točkama. Tako ih je djed čuvao od bolesti. Prskao ih je modrom vodom koja se zove galica.
I znao je igru sa sjenama.
Zamotao bi krpu oko ruke i na zidu bi se pojavili zec, magarac, djed i baba. Nekad bi baba tukla djeda, a nekad djed babu. I svi bi se smijali. I djed s nama.
Djed je i prije psovao Gospu i Isusa.
A sad psuje i Boga. Kaže Jebenti Boga!
Po noći viče i lupa vratima.
Jer je nagnut.
I nitko ne može zaspati od njega.
Stvarno ne znam, ali tko god da je uzeo tu njegovu desnu stranu, bilo bi dobro da mu je vrati.
(iz rukopisa “Male stvari”)
