PRVO
Vaš postupak Dragi. Bezobrazno i da prostite mnogo mnogo kurčevito. Kako ste se samo usudili. Ja se nikada ne bi usudila. Nije da sam ja neka bogzna nego nije mi jasno kako ste tako hrabri.
E otišla i ja jednom na zvonik. Al nisam stigla ni do pola. Kad su mi oni četvorica. Da tada. Ne zašto neka svi čuju moju sramotu. Šta da krijem. Mitra videla da se penjem po stepenicama. Al penjala sam se polako kao sve kao čekala neki znak. I pojavila se. Prolazila tuda brala bosiljak. Da samo taj u porti najbolji. Osveštan. Da vidla je kad sam se uvukla. I posle ne znam. Svukla me za noge. Ja se otimala. Dere se kud si pošla nesrećnice.
I tako ja njoj ispričam sve otpočetka.
Al lako je njoj da bude travarka kad živi tačno 6549 koraka od Centra. Zabole ti nju. Kad je neko samo popreko pogleda ona mu odma krilce slepog miša obaje i nema da brine.
A ja. Šta ću ja. I zato sam otišla na zvonik. Ne ne odmah posle. Tek kad mi priselo. Tek kad sam se setila šta su mi uradili. Ne znam ko su da znam misliš da ti ne bi odma rekla. Ne znam rekla sam i njoj ni kako sam se zatekla tamo ni šta sam radila. Imam zatvor u glavi i ne da da izađe to. Da prosto.
Nisam sanjala ništa. Tako je bilo sve. Kako ne znam tačan redosled.
Da se ubijem pa da se ubijem kad sam se setila.
Mrzim sve. Mrzim sve muškarce. I tu četvoricu i brata i oca i bratance jednog drugog i trećeg. Sve redom mrzim. I mrzim i sina koga nisam rodila.
A tebe mrzim do sudnjega dana vjekivjekov.
Posle sam ih vidla još jednom. Nisam smela nikome da kažem. Držali su svoje masne ženturine za ruke. Ne one su njih držale pod ruke.
A tebe naravno sada baš zabole šta ti ja pričam. A i mene baš zabole. Ali zašto evo neka svi znaju.
Hvala ti što si mi tako lepo sjebo život.
DRUGO
Dragi Vaš postupak krajnji je govnarski. Sunce sija vetar ćarlija a ti kukavico govori eto lepo tom suncu vetru možeš i kravama dok ih muzeš zašto da ne. Slobodno. Pravi se da ti je to Ale. Ale tvoja ljubav. Pa šta je to uradio taj tvoj ljubav.
Eno ga klati se kao visak.
To jest ne klatiš se više mirno ležiš al u mom mozgu se klatiš i klatićeš se i zauvek.
De si bio kad su me napali? De si bio kad sam imala groznicu? De si bio kad sam jurila na zvonik?
Nigde. Bio si nigde i tamo i zauvek i ostani.
Normalno da su se odrekli mene. Ko će se aka sa ludom tetkom. Još kad su čuli šta sam uradila. Ne bi to čuli ni videli jel niko nije čuo ni video ništa nego me Mitra držala tri dana. Odvukla me u njenu kolibu. Na leđima. E na krkače.
A ta koliba majko nisam znala da tako nešto postoji. I Petar bio tu. Njen Petar i još više mi se smuči život kad sam vidla njih dvoje kako se vole.
Oni su eto uspeli a ja? Ja lepo ko me šiša. Šta mi to trebalo ne znam.
I de si sada dal u raju dal u paklu ne znam. Al mora da ti je lepo tamo. I meni je lepo ovde baš lepo. Svaki dan muzem kravu. Imam džeparac. Moj rad pobedio prošlog leta na takmičenju. Svi cene moje čipke. Gospođa Klara i Gospođa Sara pričaću ti i za njih lepo sa svima lepo sa mnom. Gospođa Klara rekla da ja nisam glupa i ograničena nego da imam disleksiju.
TREĆE
Dragi ja znam da ste Vi jedna najobičnija guzica. Al svi su takvi. Takav mi je brat takvi su mi sinovi koje nisam rodila otac je bio guzica. Al najveća od svih ste Vi upravo Vi. Vi ste veća guzica od one četvorice jadnika apokalipse. Kako Vas nije sramota ne znam. Ja nikada ne bi tako nešto smela.
Šta ima veze što sam neudata. Ako sam neudata i ako sam nerokinja šta ima veze imam i ja pravo da živim. Tako je rekla gospođa Sara. Da svi ljudi imaju ljucka prava. I ja sam čovek iako sam žena. Prema tome ja treba da živim.
Da ne živim kako bi sada mogla uopšte da Vam se obraćam. Da kako da ne na onom svetu svi samo pričaju i žive kako da ne. More odjebi.
Mrtvacu. Brezobrazniče. Samoubico. Sramoto celog našeg kraja. Marš. Marš.
Da više nisam čula za tebe. Da slučajno ne pomisliš da možeš i sad da me fortaš ko što si me forto onomad. I onomad. I uvek tad kad si bio.
Idi lepo tamo pa pričaj lepo sa tim tvojim damama a pusti mene da živim dalje.
Hvala ti na svemu doviđenja i zbogom i nemoj da kažem Gospi Sari šta si mi sve obećo i kako je sve to bilo.
Kuš.
Što se mene tiče nisi moro da mi dolaziš ni na san ni na javu. Traumo. Što kaže Klara gospođa Klara sa velikim G. Traumo jedna bezobrazna.
I vidiš. Drugi se sredili. Žive. Lepo im. Malo se možda posvađaju malo prevare ženu al im lepo. A ti. I ja s tobom. Šta smo mi? De si bio da me braniš od onih? Nigde. Bio si nigde. E pa sad tamo lepo i ostani sad. I zbogom.
ČETVRTO
Nemoj sad tako da me gledaš ko nomad kad me gledo onaj polomljeni lutak. Ono kad smo pravili lutke za nezbrinutu decu. Ej mi kao zbrinuti pa za nezbrinute lutkice da šijemo. I tolko se iznerviram da sam jednog načisto izlomila iskidala. Posle mi bilo žao. Posle sam ga popravila.
Nemoj da me gledaš tako.
Znaš da ja nemam nikoga samo tebe.
Volim te od prvog dana i voleću te zauvek. Do sudnjega dana vjekivjekov. To što su ovi uradili uradili su. Neka im.
Al što si ti uradio.
Mogli smo lepo kao Mitra i Petar tamo u šumi. U šumi im je kuća. Mogla je i naša koliba tamo da bude. Znaš kako mi je bilo dok mi je mazala čelo nečim ledenim. A ona mu kaže Petre molim te dodaj mi onaj svežanj tamo. I on joj doda. I sve tako.
Posle kad došao onaj ljigavac moj brat izvuko nas je obadve iz kolibe za kosu. Šutnuo mene u dupe a njoj svašta reko. Veštico đavolova opajdaro. Dok sam ja svatila šta se dešava već me svalio u kola ko vreću. Ko stvar.
Misliš da sam ja smela da mu kažem za one jadnike?
E pa što nisi tu. Da mu pokažeš. Šta da mu pokažeš? Ala bi se potreso kako da ne.
Reko je. Reko mi je lepo da će me otera u Dom. Tako i uradio.
Petar? Petar otišo da ubere neke gloginje. Rekla mu Mitra idi srce naberi pregršt za srce. I on otišo. Zato nije bio tu. Da je bio tu Petar znaš kad bi mogo brat tako da je čupa.
Al ja mislim da je ona navikla. I baš briga nju. I nije ona nikakva veštica vračara. Obična travarka. Ljudi se danas opet vraćaju prirodnoj medicini. Lekovi truju. To je ta farmaciska mafija. Te apoteke državne. Pa to je haos.
Ili ne moramo mi uopšte u šumi. Mogli smo bilo de. Mogli smo i ovde da budemo. Ima ovde drugi žive rade vole se. Pa šta.
Al ja više ne obraćam pažnju. Sedim svaki dan sa Sarom i Klarom i one mi sve lepo objasne. Pričala sam im za tebe i one me slušale i plakale. Mnogo su dobre te žene. Rekle mi da ja preterujem i da svi muškarci nisu takvi kao moj brat.
PETO
Slušaj ne znam šta si ti čuo i šta su tebi pričali za mene. Ono kad sam ti rekla budaletino nisam tako mislila. Nisam.
A kako bi tebi bilo da su tebe deca zezala u školi. Da ti se smeju svaki dan. Da se brat stidi od tebe. Da te kriju kada dolaze gosti.
Ceo život takva seoska sramota. I onda ti dođeš. Dobro nismo selo. Al nismo ni grad nešto između.
I nisam ja glupa ja sam disleksična. Al Sara i Klara kažu da se sve može postići sa vežbom.
I tako ti ja eto pričam sad sa tobom. Ko je tu lud pitam se samo. Ali šta da radim. Moram se suočim sa mojom ezistencijalnom situacijom.
Otkad sam te videla prvi put pa zauvek ćemo biti zajedno ko što smo i sad ko što smo i onda ko što ćemo do kraja sveta. Neka ljudi pričaju ko šta oće ja znam šta znam.
Svima sam sve ispričala evo ovako kao tebi sada. Neka svi znaju. Znaju sve žene ovde al ne znaju svi muškarci. A i baš me briga. Mirela kaže ne moraju svi sve da znaju. A ja navikla da svi sve znaju o meni o tebi o nama. Da znaju kad sam otišla po vodu da znaju da sam tela da skačem da znaju da sam prodala sve džempere na pijacu da sam usedelica sa manom. Znaju svi i za one bezjake što su me što su me. Al niko im ništa ne može.
Dobro aj što su mene bolje mene nego ovi sada što decu matletiraju. Da ja imam žensko dete da smo imali devojčicu odma bi je dala na borbenu veštinu. Karate. Nećeš majci.
A i bilo mi svejedno pravo da ti kažem. Kad si ti otišo i uradio to što si uradio šta ima veze sve ostalo. Nema veze. I ko je meni kriv što sam spavala na livadi gore. Lovci moš misliti. Pa mene ulovili. Ala im je ulov svaka im čast.
I kad to kažem Gospođi Klari i Sari i Mireli i one mi kažu trebala si da ih tužiš. Kome? Precedniku opštine? Pa precednik je brat onog idiota što me prvi potego. Rođeni.
Da ih tužim u policiji. Samo ne znam kome jel su svi tamo policajci povezani.
A Mara socijalka mož samo da im prdne pod prozor. I da me dovede dovde pa ovi da me prihvate.
Ne lepo su me prihvatili ne mogu da kažem.
ŠESTO
Znaš kad su mi rekli šta se desilo tog dana to kad si kad si. Da e tako. Najviše me bilo žao tvoje mame. Da sam ti ja mama meni bi bilo mnogo teško. Mislim da bi se i ja ubila da sam na mestu tvoje mame.
Da govancad ste vi nezahvalnici kao i moj sin koga nisam rodila.
Al i tvoja mama nije živa. Pa veselnica i ne zna šta je njen sinko uradio. A i možda te i sačekala tamo.
Al kažu kad se samoubiješ da ne ideš na isto mesto sa ostalima mrtvacima nego da ideš. Ma nem pojma bre de ideš.
Eto šta si ti meni uradio.
Plašila sam se od vode pa nisam smela da idem da se udavim plašila sam se od noževa pa nisam smela da idem da se zakoljem. Eto samo zvonik. Da se popenjem i da roknem.
Da me nema.
Al onda naišla Mitra i sve dalje znamo. Posle Mara socijalna pa ovde. Ovde mi sve lepo rekli. Ovo je moj produžetak života. Druga šansa.
Sad i mi žene imamo pravo.
Šta da ti radim što ti je uspelo. Meni nije. Tako ti je to šta da se radi.
A ja mislila ti se šališ. A ti stvarno otišo. Ošo čovek da se utepa pa se utepao.
I ja išla da se utepam. Al se nisam utepala. Ne ja.
Svakako jasno jasno. Klaro klaro. Sad je produžetak života. Sad je šansa.
Naravno. Sve trčim.
(Objavljeno u Časopisu za feminističku teoriju i umjetnost BONA, br.4)
