Mama dobar sam čovek ali ti to nije dovoljno
kad čuješ vesti
o novom ubistvu
paničiš da NN lice
nisam ja
učila si me
skafander zakopčavam
preko glave
uz jelo uvek ide hleb
ali nisi me naučila
kako da se sačuvam
od vršnjaka što
lome lobanje
težak sam
kao smrznuti veš
na žici u našem dvorištu
januarskog jutra
ipak, odan sam prijatelj
javljam se komšijama
pomazim svakog psa na ulici
dajem nežnost drugim rukama
to ti nije dovoljno
Šume se plaše motornih testera
pred spavanje
si mi pričao priče
kojima si svaki put
menjao kraj
rano ujutru
prtio sneg ispred mene
pravio veće sanke
nakon što sam prerastao stare
išli smo u šume
drveće koje smo sekirom
sekli mi je pokazalo da nam
je osim kose i grubost ista
prvi put je
stajao otvoren sanduk
od crnog hrasta
pred našim vratima
onda si postao
motorna testera
koju je pokretala brutalna
krv muških predaka
sekao si nam
trupove i grane
presekao korene koji
su nas vezivali za tlo
onda sam otišao
oprostio sam ti
jer posečeno drvo
nas zimi greje
ljubav, inflacije i zveri
deda je
prestao da lovi fazane
baba je
petlovima precizmo
odrubljivala glavu
pevušila je
od velike zverke u budni
se ne pravi dobra supa
iskusan loš momak
u vestern filmovima
iz nabavke ulja i hleba
nikada se nije vratio
mnogo godina kasnije
vratio se ponosan
baba nije marila
nosila je maramu
govorio je
ostavljam vam sve
samo nam nije prepisao
izvinjenje za bekstvo
posle tri meseca
baba je umrla
i pobedila zverku u bundi
nikotinski tvist
kad sam bio dete
otac me je zatekao kako
pušim travu pretukao me
pa seo i zapalio jednu
Pjesme su nastale na književnoj radionici Zvonka Karanovića
