Vojnik koji nije ranjen u ratu
Pišamo uz iste tarabe
mačke već dugo nema
odlaze kada je vreme da uginu.
Ne treba menjati početak
otac me nije učio kako se brije,
kako se stavlja prezervativ
ni kako da ne ličim na njega.
Učio me je kako da pijem
da dovoljno dugo ostanem trezan,
kako da pušim a doživim šezdesete,
kako se seče stara hrastovina
Kao kada odrubljuješ čoveku glavu,
tako sam i pisao pesme.
On je išao u vojsku
ali noga mu nije ranjena u ratu
i nema čime da se pred nama ponosi,
maštao je da sam najbolji vojnik
a ja nikada nisam slušao naređenja.
drugačija vrsta nežnosti
nekad nisam raspoložen za ljubav
pa ti ne naslonim glavu na rame
u taksiju smo se tek setili
da smo zaboravili rezance kod
bake koja prodaje mandarine
voleli smo da ostajemo gladni
zeleni hodnici bili su sastajalište
za one koji se kriju od sebe
pronašli smo se među njima
verujem da stvari pamte
zato nikad nisam promenio tvoj
raspored nameštaja
kapi iz slavine
tope talog kafe u prazninu
neoprani tanjiri znače odsustvo
grubih dodira žicom za posuđe
potrebna nam je
drugačije vrsta nežnosti
Kako kentauri nose pantalone
on je trebalo da postoji umesto mene
led je bio saučesnik
u ubijanju drugog ja
koji bi šetao i masturbirao
na samog sebe
po zamislima bližnjih
bio bi daleko važniji muškarac
koji udara kolenom u genitalije
jede supu iz konzerve i psuje boga
onaj što zviždi za suknjama
u šezdesetim će juriti senke
i postati sakupljač dugova
ja nikada neću biti on
ja sam muškarac koji
se pita kako kentauri nose pantalone
u glavi mi je
gužva kontradiktornih
komplementarnih ja i
radost skidanja ledenica s nadstrešnice
onaj iz čijeg semena
neće izrasti žene
da rađaju muškarce
koji neće voleti animu u sebi
već se baciti s krova
da dokažu svoju muževnost
mesta koja inače volimo
tata ljušti orahe
šake su mu crne
brat i ja se branimo
od komaraca skupljanjem
kolena ispod majice
majka seče lubenicu
i sluša radio u letnje veče
došla nam je baba
i obradovala nas bingo žvakama
pas me jedini čeka
pred zarđalom kapijom
ja dete na VHS kaseti
smejem se i krijem lice
posmatram druge porodice
koje su nalik mojoj
postoje mesta koja volimo
ali ne vraćamo im se
skinuli smo s vrata
pločicu sa zajedničkim prezimenom
krili smo se od sunca
kačenjem veša na žicu
obolevši od afantazije
bio si oprezan sa mnom
kao sa usijanom
kašičicom na ringli
blizak kada smo
od dosade proučavali na ormanu
zalepljene sličice starije od nas
dogovarali smo se
ko će trenirati našeg psa
rekao si hirovit je kao ti
pri izlasku iz stana
isekao si mi makazama
višak konca s košulje
in flagranti
ustaje
gleda ka sivilu sumraka
otresa sa sebe slabost
navlači spendeks superheroja
tumara
između metalnih oblakodera
uličnih eksoda i episodija
u izlozima
televizori prikazuju
upozorenja
o mogućim ratovima
seća se zavlačenja
ruke u njegov džep
perzervativa
računa iz restorana
i upozorenja terapeuta
čedomorka dva fikusa
nije joj bitno
da li je zaboravila
da isključi peglu
nahrani zelene ribice
stiže do hotela
Jason i nevesta
stoje izdajnički priljubljeni
zariva gnevno nokte
u dlanove
sa besnom vatrom na jeziku
Groznica potpetica
u njenoj državi
niko ne voli da pleše
noge im se sapliću
jedna o drugu
noću je
postajala plesačica
puštala strast da učini sve
što čini sa ljudima koji lutaju
u crvenom dimu
plešući između stolova
dodirima prstiju palila
stolice kao šibica sumpor
pijanima je bila boginja
treznima opakija od đavola
u haljini koju su držali
pogledi na njene grudi
celu noć se voljena
dizala na potpeticama
osvojeno ostavljala
iza sebe kao bakšiš
posle buđenja
iz plesne groznice
doživela je pad iz kreveta
videvši na telefonu
desetine poruka
nepoznatih muškaraca
na tinderu
na kraju marta
presijavanje oluka
na suncu
remeti mrežu senki
u granama oraha
gušter se nagreva
na stolici u dvorištu
otac obrezuje
ostatke zimske grubosti
majka tankim nožićem
ljušti krompire
dovoljno nežno
da ih ne zaboli
odnosim od kuće
miris paljevine u kosi
udaljeni bat očevog čekića
psa i saksiju sa cvećem
čeka me
metalni minotaur
koji jede nesnađene
brzinom pucanja nara
