ENES HALILOVIĆ
Šta je Vaše prvo sećanje?
NENAD ŠAPONJA
Bilo ih je više – bljesak sunca na srebrnom šinobusu kojim
sam sa roditeljima putovalo kod rođaka u selo u blizini Sombora,
lica roditelja, prostor dvorišta sa braon ciglama, pesak i
kupanje na Štrandu – sve u svemu, sa oko dve godine su sam
imao utisak da sam u nekom uzbudljivom ubrzanom filmu koji
je počinjao da usporava pa od tog momenta pamtim dane koji
su u to vreme bili mnogo duži nego danas.
ENES HALILOVIĆ
A Vaš prvi strah?
NENAD ŠAPONJA
Boravak u bolnici, imao sam tada dve i po godine i bio užasnut
kada su roditelji nestali iza ogromnih dvokrilnih vrata. Prvi
put sam ostao sam. Kada su me nakon dva meseca otpuštali,
nikako mi se nije išlo kući, bio sam već zaljubljen u jednu Bojanu
i slutio sam da me zauvek odvajaju iz tog divnog lelujanja.
ENES HALILOVIĆ
Kao dečak, želeli ste da postanete?
NENAD ŠAPONJA
Najpre lekar. Sledeća želja je bila pisac. Obe sam ih puno puno
kasnije ostvario. A ustvari imao sam oduvek utisak da sam to
ja. Samo je to trebalo potvrditi papirima i drugim realnostima
iz sveta odraslih.
ENES HALILOVIĆ
Ko su Vaši preci?
NENAD ŠAPONJA
Različiti ljudi, mahom zanatlije, trgovci i seljaci… Jedan predak
se zvao Avram Šaponja, bio sveštenik i krajem 17. veka
podigao crkvu u mestu u Dalmaciji odakle potiče moj deda po
ocu. Deda po majci je bio železničar, kao i svi njegovi sinovi
i sećam se iz detinjstva te kompletne železničarske porodice
čiji su svi poznanici takođe manje-više železničari. Čitava
jedna kasta bivše zemlje koja danas ne postoji… Zanimljivo
je da sam u međuvremenu otkrio, družeći se uglavnom sa
piscima, da skoro svi imaju nekog pretka železničara. Drugo
zanimnje u rodoslovu pisaca je učitelj/učiteljica. I moj otac je
podučavao na Mašinskom fakultetu buduće inžinjere radu na
strugu. Majka mi je radni vek provela kao krojačica, mereči i
vagajući tkanine i šavove, na sličan način kao i ja reči i knjige.
Kada sam diplomirao na fakultetu bio sam jedina osoba među
rodbinom koja je završila fakultet. Zanimljivo je da je i moja
supruga, koja je takođe lekar imala isti status u svojoj porodici.
Posle toga je i moj rođeni brat, nakon medicine, završio i svoj
drugi fakultet, engleski jezik i književnost, pa se pored rada
u urgentnoj medicini uspešno bavi i prevođenjem.
ENES HALILOVIĆ
Šta želite Vašim potomcima?
NENAD ŠAPONJA
Da žive u skladu sa sobom.
ENES HALILOVIĆ
Da li maternju melodiju Vaše poezije čitaoci mogu
prepoznati u pesmi Razmeštanje događaja?
NENAD ŠAPONJA
Ta pesma je tek početak, jutro u koje se useljavaju raznolike
melodije koje slede… Kalibrisanje stvarnosti za priče koje
slede. Zvuk koji čitaočevu pažnju treba da trgne i usredsredi
je na ono što sledi.
ENES HALILOVIĆ
Ko je prvi u Vama otkrio književni talenat?
NENAD ŠAPONJA
Sam sam otkrivao potrebu da živim sa književnim senzacijama.
Pre nego što sam počeo sam da čitam, do iznemoglosti sam
od roditelja tražio da mi pričaju priče, a epske narodne pesme
od silnog ponavljanja skoro sam znao napamet. Upijao sam
razgovore odraslih kada oni o tome nisu imali pojma, gradeći
u sebi svetove koji su postojali samo u priči. Najsimpatičniji mi
je bio jedan deda-rođak koji se nije ostavljao rakije i ratnih i
predratnih priča koje su grejale kao ognjište. Kada sam naučio
da čitam, prve dečije knjige me nešto naročito i nisu fascinirale
dok mi kao sedmogodišnjaku do ruku nije došao „Vinetu“ Karla
Maja, knjiga čije su slike bile i moje emocije… Odmah zatim
ušao sam u svet „Grofa Monte Krista“ (za koga sam morao da
se borim u dečijem odeljenju biblioteke u Novom Sadu, pošto
je bibliotekar smatrao da ne treba da čitam knjige za odrasle…
Kasnije mi je taj isti bibliotekar kao piscu uručio doživotnu
člansku katru te iste biblioteke…) i povretka nije bilo. Uvek sam
imao (zaista nemam pojma odakle, verovatno iz „anamneze“)
dar da prepoznam šta valja i treba čitati i nisam gubio vreme
na stvari nižeg reda. To je verovatno koren talenta kritičara,
pa zatim i u izvedenom smilsu, talenta urednika i izdavača.
Ako ne bi znali odvajati bitno od nebitnog, nesumljivo da bi
nas pojele te nevažne stvari. Mnogo je u današnjem svetu više
onoga što formlno liči na knjigu, nego knjiga. A što se tiče prepoznavanja
talenta, iz Vašeg pitanja, nedavno sam sreo svog
profesora iz srednje škole, Dragana Marića, koji mi je uredno
prepričao jedan moj pismeni zadatak od pre 35 godina. Ja sam
se tog pismenog jedva setio, a on ga i danas čuva. Kada sam
išao u školu, nisam imao utisak da potiče talenat, već da tiho
navija za stvari koje idu same od sebe, bez kontrole.
ENES HALILOVIĆ
Ko nije prepoznao Vaš talenat?
NENAD ŠAPONJA
Živimo u ravnodušnom svetu, mahom mediokriteta, pa je i
razumljivo da mnogi ne prepoznaju vaš književni talenat. No,
ne pišete zbog njih. Od ovih površnih, još gori su oni neki iz
književnog sveta (tačnije, polusveta) koji nepogrešivo prepoznaju
vaš talenat, ali u svojoj prizemnoj opservaciji zavisti i mržnje
pokušavaju da vas ponište. Na svaki način. Čini mi se da je to
jedna od najgorih antropoloških karakteristika mog naroda.
ENES HALILOVIĆ
Kao autor knjige More, recite nam kada i gde ste
naučili da plivate?
NENAD ŠAPONJA
Prvi susret sa velikom vodom je na novosadskoj plaži Štrand,
kao jedno od prvih dečijih sećanja. Naravno da me je mamila
voda, ogromna voda Dunava i naravno da nisam znao da plivam
sam od sebe. Čini mi se i da roditelji, koji paze na dete u to
vreme pojačavaju strah od vode, tako da sam vodu uglavnom
samo posmatrao u to vreme. I razvijao, kako vi kažete, strah
neplivača. Plivanje sam naučio tek u osnovnoj školi, na jednom
od letovanja u Ližnjanu u Istri. No to plivanje je bilo za mene
tek neka tehnička stvar. Preplivaš, ili doplivaš, i gotovo, brzo
izađeš iz vode (kako to, inače, radi većina ljudi). Sa vodom sam
se u stvari potpuno srodio sa 18-19 godina, kada sam počeo
da provodim sate i sate u neprekidnom plivanju. I dan-danas,
višesatno plivanje mi je jedno od osnovnih uživanja.
ENES HALILOVIĆ
Zašto je nežan smisao talasa?
NENAD ŠAPONJA
Zato što osetite na jednom sve damare, blizinu i daljinu, beskraj.
Kada plivate, beskraj vode u koju ste porinuti je kroz vaše telo
povezan sa beskrajem svesti koja je u vama. Konkretno more
je povezano sa psihološkim i metafizičkim morem, a na vama
je da otkrijete „nežan smisao talasa“.
ENES HALILOVIĆ
Prema kome ili čemu ste osetili najveću ljubav?
NENAD ŠAPONJA
Nesumnjivo, prema članovima svoje porodice. Ljubav nije samo
udar zaljubljivanja, to je osećanje koje traje – vi ste školjka, a
to osećanje je biser koji raste.
ENES HALILOVIĆ
Koji zvuk Vas onespokojava?
NENAD ŠAPONJA
Svaki koji uspostavlja disharmoniju.
ENES HALILOVIĆ
Gde žive Vaši strahovi – u kolenima, u stomaku,
srcu… u snovima?
NENAD ŠAPONJA
Žive mnogo dublje, u metafizičkom moru. No, ako su pravi,
kada čovek posegne za njima, zaista treba da vam klecnu kolena,
proburgija stomak, zatreperi i raširi se srce i suzi vam se
svest. To je put svake pesme koja se nekada proživi kroz telo,
a nekada prepiše iz sna.
ENES HALILOVIĆ
Lečiti ili pevati – koji od ta dva motiva je stariji u
Vama?
NENAD ŠAPONJA
Mislim da su paralelni. To su nezavisni načini koji postoje
kroz moje biće.
ENES HALILOVIĆ
To da iskustva medicine i psihijatrije mogu
napregnuti jedra poezije – poznato je, a da li Vam
je neko literano isustvo pomoglo u medicini?
NENAD ŠAPONJA
Te stvari su sasvim nezavisne. Svaka postoji za sebe i zaista se
krije u nekoj ličnoj, dubokoj anamnezi.
ENES HALILOVIĆ
Napisali ste mramor pulsa... opipavate i ljubite
mramor pulsa… zašto je puls mramoran?
NENAD ŠAPONJA
Kada puls nestane, za nas on postane mramoran. Naše opipavanje
samo je varijacija krika kojim želimo da izmenimo
tu večnost.
ENES HALILOVIĆ
Delovi iskušenja / grade duborez iskustva. Gde je taj
duborez, na duši, na telu, u sećanju…?
NENAD ŠAPONJA
Još dublje od sećanja. U onom metafizičkom prostoru u kome
zaista obitavamo, u kome zaista jesmo, kada se manemo ovih
zavesa vidljivog…
ENES HALILOVIĆ
Šta je za Vas veći izazov – psiha pojedinca ili
ponašanje mase?
NENAD ŠAPONJA
Obe stvari su podjednako zanimljive i slede svoju logiku odnosno
odsustvo iste. To odsustvo je psihijatru možda najzanimljivije.
ENES HALILOVIĆ
Zašto poeziju smatrate najvećim postignućem do
koga se može doći?
NENAD ŠAPONJA
Dopire do najdubljih slojeva bića. I kada se čita i kada se piše.
Ima li šta ozbiljnije i radosnije u isto vreme, u ovome svetu?
ENES HALILOVIĆ
Koliko je izdavač Nenad Šaponja promenio
pesnika Nenada Šaponju?
NENAD ŠAPONJA
Oduzeo mu je dosta vremena i smanjio mu opus za barem dve
knjige. A pošto je uređivanje knjiga ipak posao nižeg reda u
odnosu umetničko stvaranje, teško da izdavač iole može da
promeni pesnika. Štaviše, i potpuno apsurdno, taj posao koji
se na prvi pogled bazira na čitanju knjiga, zbog radne fokusiranosti,
ustvari ograničava čoveku broj knjiga koje čita. Dakle,
smanjuje mi slobodu.
ENES HALILOVIĆ
Kome je lakše nametnuti estetski stav, književnom
kritičaru ili izdavaču?
NENAD ŠAPONJA
Ne namećem ih. Kao kritičar, uvek sam se trudio da svoj stav
potkrepim argumentom.
ENES HALILOVIĆ
Zašto ste osnovali baš izdavačko preduzeće, a ne
npr. prodavnicu, partiju ili restoran?
NENAD ŠAPONJA
Dobro Vam je to poređenje, sasvim u skladu sa preovlađujućim i
nama nametnutim duhom ovog vremena u kome se sve radi zbog
para. Ja živim izgleda u sasvim drugom svetu – izdavačku kuću
sam osnovao zbog knjiga koje ću izdati. Ideja je otkrivati i objavljivati
ono što je danas važno za književnost i u svetu i kod nas.
Uostalom, ako pogledate naše izdavače, videćete da se manje-više
i dele upravo po tome, jedni se bave novcem, a drugi knjigama.
ENES HALILOVIĆ
Epska pesma koja živi u Vama?
NENAD ŠAPONJA
Zidanje Skadra.
ENES HALILOVIĆ
Veliki roman koji Vas nije osvojio?
NENAD ŠAPONJA
Kada je Patrik Modijano dobio Nobelovu nagradu, zaista nisam
imao pojma zašto je to tako. Njegove knjige su previše blede
i obične da bi bile značajne i velike.
ENES HALILOVIĆ
Svi govore da mali broj ljudi čita – pa zašto pisci
pišu sve te knjige?
NENAD ŠAPONJA
Verovatno iz navike, kao sredstvo komunikacije sa svetom.
Nekima su komunikacione platforme jače, nekima slabije.
Nečije misli i emocije su dublje, nečije pliće. A sve to nema
uvek veze sa njihovom trenutnom pozicijom u percepciji aktuelnog
sveta koji poput lavine nezaustavljivo tutnji.
ENES HALILOVIĆ
Da li je svet umoran od knjiga?
NENAD ŠAPONJA
Nije. I dalje se kao deca radujemo vatrometu, makar na trenutak.
ENES HALILOVIĆ
Pesnik kome se često vraćate?
NENAD ŠAPONJA
Bodler.
ENES HALILOVIĆ
Šta Vam nedostaje?
NENAD ŠAPONJA
Vreme.
ENES HALILOVIĆ
Ako je zdrava hrono ishrana, da li preporučujete
hrono čitanje?
NENAD ŠAPONJA
Hrono ishrana znači ishrana u skladu sa vremenom dana i sa
našim prirodnim potrebama, a van neumerene torture loših
navika i đavolskih iskušenja i sledstvene prevare multinacionalnih
prehrambenih kompanija. Shodno tome, hrono čitanje bi
moglo biti čitanje spram bila vlastitog srca, a ne pod uticajem
pomodnih privida.
ENES HALILOVIĆ
Da li Vaš stih Svaku logiku odložih podrazumeva da
ste potpuno oslonjeni na pesnički instinkt?
NENAD ŠAPONJA
Apsolutno.
ENES HALILOVIĆ
Ako, kao pesnik, zašivate zauvek rašiveno, da li
iz osećanja uzaludnosti možete postići i osećaj
sigurnosti onoga koji rašiva zauvek zašiveno?
NENAD ŠAPONJA
To je osećaj spram svog našeg delanja.
ENES HALILOVIĆ
Stih uporno gajim uzaludnost napisali ste sa
iskustvom pesnika ili sa iskustvom izdavača?
NENAD ŠAPONJA
Iskustvom pesnika, naravno. Iskustvo izdavača ne piše poeziju,
ono još lakše prepoznaje vrednosti, skraćuje i ulepšava put
čitaocu do prave knjige.
ENES HALILOVIĆ
Recite nam, Vi koji ste preplivavali trenutak,
kako da svet prepliva savremeni trenutak u kojem
dominiraju pohlepa, sebičnost i nasilje? Šta da čini
pojedinac? Šta je siguran ulog? Gde je azil?
NENAD ŠAPONJA
Uspešno preplivati trenutak, a ne potonuti – uvek je velika stvar.
Imam utisak da se naša generacija, rasla pod staklenim zvonom
humanističkih vrednosti, suočila sa tim i takvim svetom pohlepe
i njenih izvedenica, i da se duboko u sebi i dalje čudimo. Svet
je daleko suroviji, nego u našoj predstavi i tu je naša ranjivost,
tu je pledoaje za našu tragediju. Izbora imamo sve manje, kao i
sigurnosti. Šta da činimo? Najpre, da prepoznamo svet u kome
živimo, da shvatimo da ovaj današnji nije onaj od juče. Zatim,
da mu se prilagodino u onoj meri u kojoj još uvek zadržavamo
elemente subjekta. Sigurnost nije opipljiva kategorija, pa nema
ni sigurnih uloga – jer da ima, svet bi bio statičan, ništa se u
njemu ne bi dešavalo.
ENES HALILOVIĆ
Vi tvrdite da u taštini pesnika pesnika nema, a šta
je u taštini pesnika?
NENAD ŠAPONJA
Jednostavno je – taština poništava ono što pesnik jeste. Kada
ima taštine, pesnika nema, odzvanjaju samo praznina i privid.
ENES HALILOVIĆ
Ako bi baš morali da glumite u nekom filmu, šta
bi lakše, a šta uverljivije odglumili: pesnika ili
psihijatra?
NENAD ŠAPONJA
Ne znam da li bih uopšte mogao da glumim bilo koju od te dve
uloge. Jedno je glumiti, a drugo je biti. Gluma je deo predstave,
a za mene su obe ove stvari delatne i ontološke.
ENES HALILOVIĆ
Kakve glasine kruže o Vama?
NENAD ŠAPONJA
Verovatno pogrešne, čim su glasine. Ljudi vole da pojednostavljuju,
iskrivljuju i preuveličavaju.
ENES HALILOVIĆ
Čega se stidite?
NENAD ŠAPONJA
Kada me neko hvali, osećam stid. Zaista.
ENES HALILOVIĆ
Čime se ponosite?
NENAD ŠAPONJA
Završenim poslom.
ENES HALILOVIĆ
Čemu se nadate?
NENAD ŠAPONJA
Završenom poslu.
