ČOVEK
Noć kao crni komentar
o našoj noći ponešto govori.
Crno pitanje dade sumraku
sve na šta odgovori.
Dan sredi samo isključivo ono
belo naše oko svojih misli.
Dan postade samo noć
čoveku pre nego nešto smisli.
Krv obradova svega
i svačega crvenog svest.
Dan osta svesno samo
za noć unutrašnju svoju vest.
Noć restauriše sada najdavniji
čoveka i jutra istovetni prikaz.
Noć zagreba sumraka o
unutrašnjosti svojoj dokaz.
PTICA
Nebo dade zemlji neku
zemljanu verziju ptica.
Reč ptica posta zemlje
nedovršena od strane neba skica.
Sumrak prelete samo svoje
i naše noći gnezdo.
Noć jedva pticom dobaci
do neba uzvika zvezdo.
Noć ipak ume kao
ptica naše noći da leti.
Siromaštvo neba kao
bogatstvo zemlje ponekad sleti.
Reč orao ukrade jednu
verbalnu pticu reči soko.
Durbin neba pticom zameni
zemlje oslepelo oko.
PAS
Prostor u psu svom
isključivo kao vreme laje.
Pas vremena, u nama
lavežom, psa kolebanja odaje.
Lavež noći tek
ućutka crno u nama štene.
Lavež noći,lavež
svih crnih stvari pokrene.
Pas sveta se sakri
iza bola sveta laveža.
Psa sveta uhvati
jedino laveža neizvesnosti mreža.
Jesen jedinu svoju pravu
žutu želju isuviše dresira.
Pas vremena, nama,
lavež prostora dira.
DRVO
Drvo naslika zeleno,
svoj bol koji lista.
Grana sveta isto kao
drvo naše verbalno blista.
Noć svoju misao o svetu
u naše crno ukoreni.
Drvo odluči da i krajevi
sveta njegovog budu drveni.
Drvo izmisli i neka
veća od sveta krošnja.
Jesen i proleće zamisliše
da su zelenog i žutog prošnja.
Noć iz našeg crnog verbalnog
drveta, povuče sve svoje grane.
Drvo sveta priđe sebi
sa naše ozelenele strane.
MAČKA
Mačka noći uskoči tamo
gde crno vreme prede.
Prostor gipkost svoju na
vremena mačku tek svede.
Mače jutra isto kao noć
u nama i sebi mjauče.
Mačka prostora saznade da
je mačka vremena bila juče.
Mačka noći posta kao
detalj mali naše noći umiljata.
Zemlja posla mišu neba
svoju mačku od našeg blata.
Reč miš se u mišolovci pesme
pretvara da je reč mačka.
Nebo pristade da bude
neka zemlje tačka.
Zemlje mjauk pođe pticom
gde i neba mačor.
Noć trči kao
naše noći namćor.
TIGAR
Prostor grize vremena
poslednji tigar.
Očnjaci noći zariše se
verbalno u naš gar.
Tigrića jeseni usvoji
tek najžuća sveta tigrica.
Kandža sna posta
i svoje ogrebotine nesanica.
Krv posta sopstveni
crveni tigar.
Kandža noći posta samo
naše noći verbalne gar.
Reč svet rastrgnu
zajednička pesme i sveta tigrica.
San rastrgnu
reči san nesanica.
KONJ
Noć izgazi detalj
crni svojih kopita.
Konj boja sve ipak
kao crno rita.
Noć arbitrira jašući zvezdu
gde je jutra vranac.
Konj noći je
kopitu svom, jutra stranac.
Konj noći se izli
kao reka verbalnih konjanik.
Nebo uzjaha tren kada
je zemlje izdajnik.
Crno se hvali da ume
kao noć, svet jahati.
Vreme umesto trena sveta
uspe prostor zbaciti.
Jesen, ždrebe svoje pronađe
gde žuto zna kasati.
ORAO
Soko sveta dovrši svoju
misao koja leti kao orao.
Orao noći se i o zajedničkom
orliću sveta i jutra starao.
Reč orao utvrdi da
kao reč soko leti.
Noć kida sve čega
se crni svet seti.
Reč orao preuredi
svako pesme gnezdo.
Gnezdo noći oslovi
svog verbalnog orla sa zvezdo.
Orao noći isto kao
misao svakog crnog kruži.
Reč orlić bolje od
pesme, reči orao posluži.
