100 GODINA I TVOJA SMRT
100 GODINA OD SMRTI APOLINERA 1918 – 2018
Sve te tame razbarušeno tlače
Neku manju misao od sebe,
Od tebe,
Sunce isprobava svoje cevi
Na dvogubom ratištu iluzija,
Puca imitirajući nagib veka,
Ka zastakljenom pogledu
Smrti u sebe i u naše obruče,
Koje baca na glavu sna,
Promrzla prilika naše svesti o vremenu.
Tvoja tamnica čuči negde
Na dnu zajedništva veka i Sunca,
Pregleda neman prostora,
Širokim ratištem trajanja,
Na kome se sukobljavaju
Subjekti dana i objekti tvoje noći.
Raspon noći, proučava tvoju priliku
Zamaklu u nedostatke sopstvenog veka,
Tvoj san nazdravlja skupini aveti,
Koje poniru u
Zazidanosti sopstvenog trajanja,
Avet pesnika tlači obrazovanje Sunca o senkama,
Vida ostrašćenost noći koja se topi
Usred nedođije besvesti zvezda,
Avet pesnika ušanči se u
Jadikovanje senki da uvek
Recituju samo parodiju smrti o Suncu i vremenu.
Noć se lomata po delovima
Tvojih zadataka da
Ostaviš sliku jedne lepe žene
Na rubu obračuna veka sa
Paranojom jutra da
Izbaci čitav svet iz sebe i nas.
