PISMA LJUDMILI ŠTERN
1.
31. maj 1968, Komarovo
Draga Ljuda, dobio sam pismo. Ono je zlosutno odisalo hladnoćom i duševnim spokojstvom… Što se tiče deklarisanja o mojim pričama, upamti jednom zauvek: književnost nema cilj. Tačnije, njoj je primeren bilo koji cilj koji se uklapa u okvire ljudskih potreba (lekar, učitelj, konferansije, itd.) Za mene je književnost – izraz pristojnosti, savesti, slobode i duševnog bola. Ne znam zašto pišem. Ako se već tako postavi pitanje, onda radi novca. I nisam siguran da se moje priče rađaju upravo u meni. Ja ih nisam stvarao, samo sam zapisivao, s mukom birajući reči koje bi nekako odgovarale onome što čujem, kao glas spolja. Ti znaš da nisam uobražen. A sad ti pišem potpuno iskreno: sve što govore o mojim pričama, ma kako nesavršene one bile, za mene je otkrovenje. I nisam siguran da njima vlada moja lična volja… Razliku između vrednosti i istine ista je kao između neobuzdanih krika na ljubavnoj postelji i prvog plača deteta…
Tvoj Dovlatov
Sergei Dovlatov, “Pisma ženama”, s ruskog prevela Natalija Nenezić, LOM, 2022.
Knjigu možete nabaviti na: LOM
