Crtež iz vrtića
Iz četiri glave rastu ruke
kao da sam još tada znala
zagrljaji biće jedino u mislima
Skrivajući se iza napuštenog automobila
Ispupčenja na izduvanoj gumi
čitam kao Brajevo pismo
ovo je trebalo da bude tvoja ljuljaška
sada u dvorištu visi samo uže
Moguće da je baš tamo umrlo
pripremila sam mu sve za samoubistvo
Kradem retrovizor
nemam ogledalo
Znam u njemu neću pronaći detinjstvo
ono je mrtav ugao
ljulja se
umesto mene
Dok je crtao linije zamišljala sam horizonte
Tražio je novčanicu
Dala sam mu pesmu
Bespomoćna kao prevrnuta buba
gledala sam uvijen papir u njegovoj nozdrvi
U sebe je uvlačio stihove
Nadala sam se postaće pesnik
Čekajući njegov preobražaj
moje noge postale su stabljike maslačka
okružene rečju odlazak
Nije dunuo
Nisam se raspršila
Sa fotografije
gledala me je sa nelagodom
devojčica koja sam bila
Crtala je linije kredom
Pre mene je shvatila šta su horizonti
Pjesme su nastale u okviru radionice kreativnog pisanja Zvonka Karanovića
