Samo da zalasci budu crveni Imaću plavu kosu i dvoje dece crni izrastak biće krik mog identiteta Dan tesna cipela a ja zgrčen prst Polukrug na noktu izgledaće kao zalazak U mene će ulaziti sunce i tešiti uskoro će zaspati Dugo sam puštala nokte da bih mu izgrebala leđa Krvave linije bile su tragovi aviona davno sletelih tamo gde mi nije dozvolio da odem Dok je pušio cigaretu gledala sam mu u lopatice i sećala se onih u kantici na plaži U vodu sam sipala so pila i mislila o novim obalama koje će mi zabraniti Uzeo je gutljaj pitao šta je to rekla sam more Više se nikada nismo videli Pokvaren kasetofon Zamršene trake audio kaseta podsećaju na naš odnos Moj glas na strani A tvoj na strani B Raspetljavanje je moguće jedino olovkom Ako prestanem da pišem kidanje je neminovno Ritual pre odlaska Prekrivam ogledalo posteljinom na kojoj smo spavali Kaže to se radi kad neko umre a ne oseća da sam hladna Ne dozvoljava mi da odem zaboravlja da vrata mogu biti obijena najobičnijom ukosnicom Bežim iz stana niz stepenice se spuštam kao fusnota sa sobom nosim dodatna objašnjenja Smrt lirskog subjekta Tražim vina na popustu radnica mi se obraća kao somelijer Na kasi uzimam kese sa natpisom srećna slava tako prikrivam nameru Težina mamurluka useca se u dlan U čašu sipam vodu za cveće u vazu alkohol Sa mačkom u krilu na internetu pretražujem može li se piti mleko mrtve žene Suzana Džuver, Riblja Kost, Enklava, Beograd, 2023.
