Taman dah u zelenom granju*
Gnječila sam jagode
selila iz šuma u tegle
krala od zemlje
zarobila u tamni špajz
Sa vrhova tvojih prstiju
njihove neubrane sestre
kotrljaju se
niz moja leđa
Odlažemo rastanak
iznad nas je krošnja
ćuk odbrojava vreme
kratka pesma - osveta šume
*Pesma zatočenog kosa, Georg Trakl
Ipak čekam da se javiš
Ptica pobegla iz jata uleće u kafanu
čovek za šankom se hvali
da nikada nije promašio
Dok nanosim ajlajner
mislim o takvoj preciznosti
čitam sanovnik kao poeziju
Ako ste u snu pokušali da ubijete pticu
ako je neko drugi u snu pokušao da ubije pticu
ako je neko drugi u snu ubio pticu
glas neće stići
Decembar
Ponovo smo deca
umesto majčinog mleka pijemo pivo
govorimo izmišljenim jezikom
Ne nosiš igračake
u koferu imaš džempere
i reči
Na jastuk ti stavljam medveda
držim te za ruku
prsti i vreme postaju mreža
u kojoj čuvamo sve misli-ribe
Među dlanovima
kotrljamo žuti plastelin
dok ne napravimo sunce
Ostale smo iste
samo su nam izgorele kuće
izgorele su riječi
Kada skinemo karmine
obučemo spavaćice
ti postaješ dijete
ja postajem dete
i ležimo
Svaka grli svog medveda
Mama je rasparala pletene lutke
Smiruje me pomisao
postale su rukavice
Još uvek sam
između nečijih prstiju
Suzana Džuver, U magli krov, Enklava, 2026.
