(Nađa Lazarević, Тo oko pupka, Sumatra, Beograd, 2021.)
Ženska seksualnost lirske junakinje je komponenta koja ovu zbirku čini odvažnom u savremenoj srpskoj poeziji. Ženski junak Nađe Lazarević je aktivni tragalac za ljubavnikom, čime pesnikinja na sugestivan način raskida sa tradicijom u kojoj je žena bila pasivni primalac muške pažnje. Senzualnost je dominantan ton zbirke koji se nameće već u naslovu, gde neko ukazuje na mesto na kojem želi da bude dodirnut. Zatim, u sthovima Vaska Pope koji služe kao moto zbirke, lirski subjekat senzuanošću ili taktilnošću želi da čini dom voljenoj: “Da li ću moći/ na ovom nepočin-polju/ Da ti podignem šator od svojih dlanova.“ (Vasko Popa „Nepočin polje“) Biti dom nekome znači imati sigurnost i postojanost u vezi sa voljenom osobom. Pesnikinja afirmiše temu zbike dijalogom sa Popom, odnosno, inverzijom njegovih stihova. Lirski subjekat od Lazarevićeve ne želi da taktilnost njenog ljubavnika bude njen dom, čime ističe da u njihovoj vezi nema ni doma, ni sigurnosti. Gubitak sigurnosti u vezi ili krah ljubavne veze je tema zbirke: „bolje da sam beskućnik/ ako su tvoja pleća/ temelj mog doma“ (Sjurim se).
Zbirka nije organizovana prema ciklusima, dok su prvi stihovi pesama grafički izdvojeni kao naslovi. Kompozicija i činjenica da zbirka ima lirsku radnju sugerišu da je ova zbirka pesama u stvari kripto poema. Lirsku radnju “pevaju” dva lirska subjekta, ženski i muški, pri čemu je ženski glas dominantan. Pravi ili dominantni lirski glas je ženski, zato što ima aktivnu ulogu, tragalaca za ljubavnikom. Zamena ženskog pasivnog za aktivnog junaka uključuje integrisanje do skoro nezamisljivih osobina vezanih za žene, otvorenost i bestidnost u ljubavi. Lirska junakinja Nađe Lazarević se ne snebiva da traži šta želi od partnera: “zamišljam te golog”. (“Ostavljam tvoje majice”) Sličan tip ljubavne ili seksualne vrste otvorenosti u srpskoj književnosti se može naći kod pesnikinje Ane Ristović u pesmi „Oko nule“: “I ruka je na sigurnom/ dok kruži oko meke nule.” Osim u načinu na koji piše o senzualnosti, sličnost ove zbirke sa pesmom “Oko nule” je i u naslovu. Ženski glas pokazuje približno mesto koje senzualno dodiruje ili traži da bude dodirnuto.Lazarevićeva nastavlja liniju Ristovićeve, jakog ženskog principa koji se ne izvinjava zbog svoje senzualnosti i iskrenosti.
O senzualnosti se u ovoj zbirci govori u odnosu na osećanja koja lirska junakinja ima prema bivšem – ljubav i očaj. Ljubavna osećanja su iskazana u odnosu na romantizaciju prošlosti, dok je očaj u ponovnom vraćanju i shvatanju da njen ljubavnik nije više njen. Lirska junakinja romantizuje prošlost jer želi da veruje da je dobar izbor vraćanje bivšoj ljubavi, koja nije zdrava. Prema razlogu raskida možemo da zaključimo koliko veza ovog ljubavnog para ne bi trebalo da se nastavlja. Ljubavnikje lirsku junakinju zamenio drugom, odnosno, drugi su to uradili za njega: “skrojili su ti poziciju, zvanje, ženu”. (“Pozajmi mi svoj ponos”) U borbi za propalu vezu lirska junakinja se suočava sa novom izabranicom bivšeg, svojom suparicom. Nad njom se oseća superiorno, što je izraženo senzualnim rečnikom: “jer ona zna/ da ćeš opet dahtati/ na mojim grudima”. (“Otkinuću ti dugmad”) Borba za bivšeg je svojevrsna ironija zbirke, jer je on dopustio da mu nađu novu izabranicu, čime nije pokazao ni dovoljno interesovanja da sam raskine vezu, a kamoli da se za nju bori. Priča muškog lirskog subjekta je jednodimenzionalna, jer deluje kao da je iskazana kao potvrda mišljenja junakinje -da je ispao “budala, dzukela, kukavica”. (“Heklaš moje neurone”) Ispovest muškog subjekta bi bila uverljivija ukoliko bi rekao nešto u svoju korist ili ako bi pokušao da se odbrani od optužbi ili činjenica. Zbog toga njegove reči zvuče kao fantazija o tome šta bi devojka želela da čuje da je njen bivši rekao o svojoj ulozi u krahu veze. Lirska junakinja tvrdi pravo na bivšeg ljubavnika intimnim razumevanjem: “pravim se da nismo bili goli do krvi”. (“Ko sam ja tebi”) Ljubavnikovo poznavanje devojke je takođe taktilno: “Znaš mi slabe tačke/ igraš se njima/ kao dete sa cuclom”. (“Znaš mi sve slabe tačke”) Mirisanjem jastučnica i ostavljanjem majica bivšeg, lirska junakinja se suočava sa istinom -da je volela idealizovanu verziju momka: “jer takvog sam te stvorila”. (“Ostavljam tvoje majice”)
Ritam zbirke je upravo u smenjivanju težnje za vraćanje ljubavniku i prihvatanja kraja veze.
Senzualnost se najupečatljivije iskazuje putem naslovnog i glavnog motiva -pupka. Motiv pupka se u zbirci koristi metonimijski, kao nagoveštaj telesnog odnosa ili seksualnosti. Pupak se spominje u situacijama kada lirska junakinja odustaje od ljubavnika: “predala sam ti bitku/ a bunu ugasila/ u svom stomaku/ tu oko pupka” (“Bunu dižem”) i kad joj nedostaje: “šta me to boli/ tu oko pupka”. (“Ima jedna pesma”) Značaj motiva pupka za ovu zbirku je i kao simbola ženske intuicije, jer je pupak centar “osećaja u stomaku”ili intuicije. U ovoj zbirci, intuicija lirske junakinje je oslabljena ili bira da je ne čuje, jer se iznova vraća momku koji ju je izdao: “tvoje grudi su na mojim plućima/ o kojima visim obešen/ kao izdajnik nacije”. (“Kod Evzona u šest”) Prema izboru motiva kojima lirski subjekti iskazuju ljubav, mogu se izdvojiti dva pristupa senzualnosti: sakralni i militarni motivi. Sakralni pristup je ostvaren sakralnim ili hrišćanskim motivima, poput poređenja ljubavnika sa Hristom: „razapet na čipki/ na njenim dojkama.“ (“Deset dugmadi”) Lice ljubavnika ljubavnica ljubi kao ikonu: “i kada tvoj lik ugledam/ kao da si ikona/ koju treba da celivam” (“Sjurim se”). Lirska junakinja voljenog koji ju je izdao poredi sa arhetipskim hrišćanskim izdajnikom, Judom: “jer si me kao Juda/ iz proračunatosti poljubio”. (“Nije to ljubav”) Militarni, ratni ili vojnički motivi tradicionalno označačavaju junaštvo, čast i muževnost. Rat je u ovoj zbirci za ljubavnu vezu, a žesnko telo je poprište bitke: “Kada je tvoje telo/ vojnički rov/ iz koga/ ne izlazim živ.“. (“Potrebno je”) Militarni motivi bude snažna osećanja zbog herojskog naboja, ali se dešava da je previše njih upotrebljeno u relativno kratoj pesmi. Često ponavljanje ili nabacanost istorodnih motiva u pesmi (“Bunu dižem”) pa i u celoj zbirci, slabi potencijal u iskazivanju poente -žara borbe za ljubavnu vezu. Sa druge strane, suprotno tradicionalnom značenju, za muškog lirskog junaka je motiv ordena, umesto časti, statusni simbol. Takvim obrtom tradicijonalnog sa pežorativnim se ističe da je bivši dragi izdajnik i folirant: „visoko zvanje/ orden na reveru/ lotos na tanjiru“. (“Visoka služba”) Pesnikinja spaja “muški” militarni motiv revolvera sa ženskim, podvezicom, čime se u ratu za ljubavnu vezu daje primat, ženskom motivu: “kao poslednji metak u cevi/ revolvera u podvezici”. (“Kladiš li se na nju”)
Nakon što je prihvatila da ljubavnik više nije njen, junakinja uči da živi bez njega: “Bez tebe sam naučila/ da je u redu bez tebe”. (“Bez tebe sam naučila”) Nakon borbe za bivšeg i suočavanjem sa činjenicom da je među njima gotovo, kraj zbirke je dočekan u optimističkom ključu: ”i zakucavam krovove/ sve nove želje/ pomislila sam/ i preživela sam.” (“Pomislila sam”) Kao ledi Makbet koja trlja ruke u pokušaju da spere krv, lirska junakinja ove pesme pere ruke od nesuđenog dragog: “i tebe sam/ jesam/ sprala kao krv/ sa prstiju.” (“Ja sam preživela”)
Pesnička samosvest mlade pesnikinje se vidi u izboru lirske junakinje koja odlučno bira sebe i beskompromisno traži svoje zadovoljstvo, kako u emotivnom tako i u seksualnom činu. Lirska poema Lazarevićeve nudi uživanje u slatkoj patnji vraćanja pogrešnom izboru kao i u nadi, zbog izbora junakinje da pođe sopstvenim putem. Nađa Lazarević pravi značajan korak u savremenoj srpskoj književnosti, ka tipu lirske junakinje koja može istovremeno da bude i delatna i ljubavna.
