⸙
Još sam dete, i pružam ruke, pod oknom
Što se zatvara pod vetrom i davi u dubini uvale,
Što budna iznutra prati ritam gnezda i zvuk
Njihanja, nabranog pod vetrom koji se razleže,
Još sam dete i gutanje stenja me čini sitnijim
Nosi u valove suvih reka, u pustoš koja na očigled gmiže
I čeka da se oduprem nizovima svojih želja,
Još uvek oblak, i grčim se nad istim obodom, kamenita
Obalom još uvek ivica, što čeka na konačno ćutanje,
Što cveta u pesku i cvokoće, još uvek ono što je
Ponovo izniklo, sputano ispunilo dubine svojih pukotina
Sedimenata i spora rasutih, kao tačka vrenja, kao
Siguran dom.
⸙
Svaki je od prelaza sunce.
brzo padanje u budnost.
nepregledna deoba u izdanke.
kao vrelo gnežđenje.
zgusnuta vedrina drobljenja.
još uvek se navikavam na ovde. još uvek opstajem.
kao limena lasta pobodena u rasad. vrt.
istinska razmena stvarnosti.
čekajući da osvane.
čekajući i da reka trave sama postane.
Obala.
⸙
Belina je i cedi svoj oblik
Pod obimom neba koje se koluta
Pod neprestanim preplitanjem oblina i oblika
Kao talas što se drobi u hitro plitko rastinje
Kao jedan zaostali udisaj, glas
Što sam o sebe lepeće i davi se od vazduha
Bezmalo novi nalet, bezmalo polen razapet
Celina se rije pogledom,
Udisanjem kao modrina koja ne prestaje,
kao popunjen oblak prostora
Od kada nisam videla mraz, kostur breze što se struže,
Pod noktima
kao nešto prividno, kao vlažan dah koštice
kao ugrožena tišinа gnezda.
⸙
Moringa raste
Kapanje s grana
Lišće otisnuto u vosak
Moje lice
Trajni otisak
Kaže se: Podigoh oči svoje i progledah
Oči pamuka, na obali plače reka
Moje ruke,
kao čisti zraci
Dovoljni čaršavi sprudova
vlati
U oblivima razmrdavanja, kupe sve
Što naraste sve pred dlanom,
kao talas.
⸙
Saginje se da zahvati šaku visokog mora
Doline koja se preliva na obraze. Gline
Sa obe strane ravno
Prosečene crnim strunama zemlje,
U toplim mekim šapama
U mirnoj vilici licise
U kiseloj matici
Saginje se da ubere list smokve
Dok u usponu trajemo u gustim nogama četinara
U mala leta i u velika leta
Lice prisutno kao trošne litice
Jedina putanja i pernata
Napola troma staza - ćutanje vretene mastike
Lovor koji urasta u krajičak usne
Iz temena raste se naspramo u dva mira, kao krila
Kojima se nebo o vodu otiskuje.
⸙
Srasle su unatrag smerne
Oči početka
Uprte ruke
Snopovi prožetih htenja
Dugih je boja, punoća prozirnih čula
Ceo jedan svet
Koji nije samo tvoj.
