NOĆNO BAŠTOVANSTVO
Tišina je
Tamo gde se maske
Moljčevih očiju
Stapaju
Sa grlićima električnih maslačaka
Kao da se istina
Lažnih sunaca
Odvija po pravilu uvek
Za vreme ptičjeg sna
Moji su dlanovi lepljivi
Od pomisli na procese potisnute
Kao noćno baštovanstvo
Noću su nove vlage prisutne
Samo uzaludnim zvukom
Lepeta o staklo.
AVGUST
Grleno moje,
Dinje mirišu pastelno
Glagoljiš li?
U mojoj utrobi
Jedan papirni labud viška
Gušiš li se?
Progutaj
Voćnu mušicu
Na trapezastom komadiću dinje.
KONDENZACIJA
Da li čuješ kako zelenilo popušta?
Maštolike obznane
Odviše domaštanih oblaka
Ni jedna od njih
Ne predstavlja Moju stvarnost
Ptičje pticama,
Što se kaže
Još uvek ima svezaka
U koje se ne usuđujem da pogledam.
PRIVID
Reci mi ponovo da je privid,
Možda nadglasaš talase,
Progutane oblike uzročnosti
I sve pred sobom potopiš slikama
Usutim u zagrljaj.
Ja više stvarnost
Ne razaznajem kroz reči,
Ušančene ptice
Odmaraju raspone
Svojih raspetih prsa
Plutaju tiho, mirom oka
u kojem si
Moja boja mora.
WHAT SHALL WE DO WITH A DRUNKEN SAILOR?
Zaboravila sam kako izgledaju brodovi
Trajno pospana od krajolika močvare
Maštam o predelima gde se pluća puna borovih iglica
Prostiru od suznica do prvog susednog meridijana.
Zaboravila sam i kako je biti priučen katarci,
Kako obuhvatiti njene mnogoruke obrube,
Kako kotrljati prazne kaleme užadi,
A iznad svega,
Kako je to buditi se
U potpalublju čija okna
Opcrtavaju uvek pune krugove,
Onako
Kako se dečje oči poigravaju
Sa svodom rasplinutim povrh jarbola.
Jedino čega se još uvek sećam
Jesu boje brodskih kljunova,
Na njih me uporno podseća
Ono mekano ružičasto mesto
U unutrašnjem uglu oka.
