Fantom
Daleko je,
negdje na kraju,
u samom ćošku.
Leži ispod paučinaste koprene,
velik je i snažan,
obećava i mami.
Uz osmijeh mi pruža pregršt tamnog grožđa,
hrani me bobicama
prepunim usirene krvi i obmana
koje sakupljam u uglovima
nagriženih usana.
Miholje ljeto
jučer sam mislila na tebe
dok me pržilo smeđe sunce,
natapao užegli nektar
i prekrivao gorki polen hrizantema
dok sam pričala sa obogaljenim gušterom,
krezubom hijenom
i pacovom, bratom
dok su munje parale nebo
dok je sijalo smeđe sunce
ja sam mislila na tebe
Jednooka bubamara
Šepala je i šepurila se
istovremeno
oslanjala se na štap i plesala je
istovremeno
bijesno se smijala i plakala je
istovremeno
psovala je i stidjela se
istovremeno
bila je ubogi gusar i njegovala je mirisni vrt
istovremeno.
