I Proboj
Jedno znaš –
još nekoliko
puta u životu
dobro ćeš se zaplakati.
Možeš pred kapijom
zadržati razloge
zaturati ih po podrumu
ko napukle igračke
ali predosećaš proboj
on čeka da se desi
da popustiš
da krene.
II Ledina
A onda se desi tebi
i sve što znaš o drugima
ništa ti ne vredi.
Pred tobom zjapi ledina
koju sam moraš podneti.
Glas ti se razlegne
da se ni u šta ne upije
prosvira nekad
kroz koru šupljeg hrasta
i zatreperi na kratko
u mutnom akordu
ali ni tad se drugi
ne mogu da osvrnu
prolaze mirno mimo ledine
dok se i njima ne desi.
III Pritoke
Jednom
kad nas tela prepuste
ulićemo se tiho
kao pritoke u veću reku
bićemo samo neprolazna tuga
ili žuč koja nas je
na kraju zadesila
i neće nas biti briga
biće nam dobro.
